Čeka san jebeni tramvaj. Kada je doša bija je pun. Ugura san se unutra.
U toj gužvetini vidija san kolegu s faksa.
Do njega je staja jedan moj pajda iz osnovne.
A do njega jedan iz srednje.
Unda san vidija da je tu i moja rodica iz Zadra, a do nje rođo Zlatko iz Čapljine. Bila su tu i ona tri debila iz vojske, razvodnik vodnik i zastavnik šta su me tlačili u Puli (jeba in ja mater!), pa ona mala šesna trgovkinja iz Dione (koju bi rado opalija u skladištu!), bija je tu i predstavnik stanara (karonja ki mažnjava lovu iz pričuve!), pa jedan ćela što ga znaden s prvog posla, jedan ćela što ga znaden s drugog posla, i jedan ćela s kojin sad arbajtan… bila je tu Dijana, totlna munjola iz računovodstva, a bija je tu poluslipi automehaničar Slavko i krezuba zubarka Dara… e, da ne nabrjan daje, tj. da skratin, reći ću samo: u tramvaju su bili sve koje znan! Mislin, ne svi koje znan, generalno. Nego ti tu judi. Sve san ih zna.
I niko nije besidija. Mučali su i zurili isprid sebe ka zombiji.
Reka san: saću malo da ih malo uzdrman! Pa san poša u proboj. Gura san ih tilon, gura san ih s dvi ruke, naslanja se na njih, disa in za ovratnik... Ali niko me ni prepozna, niko ni viknija: ma ke mandrilo… Pa posli: ooooo, di si pajdo…
Samo su me furiozno gledali.
Zajebavaju me funcuti, mislija san. To je oni Punked, tv emisija di te bližnji zajebu i išprdaju pa ti se smije cili svit…
Ali kurac, za pravo su se idili. Ma ni De Niro ne bi moga to odglumit tako, a di će amateri.
E, sad, nisu me poznali. Ali kako?
Mora da san zapa (frenk zapa) u Zonu Sumraka, pomislija san.
Na snazi su bili neki nedokučivi procesi i ja san odlučija da prihvatin situaciju. A što bi drugo? Primirija san se i čeka obrat...
Taljiga se i čeka…
Ali ništa se nije desilo. Ništa bitno.
Neki stari poznati su izišli,a novi poznati su ušli.
I ope niko nije prozborija ni rič.
Pa mi je dopizdilo.
Izaša san vanka i prije nego je tribalo. Zapalija cigaru i polako krenija doma. Koji kurac je to bija, pita san se. Ali ko bi to objasnija? Ko je ikad svatija Tvjalajt Zon? Ijednu epoizodu?
Bolje mi je da mislin o lipin sisama jedne šesne kurbetine s PornTjuba, pomislija san. Lipe sise! Prirodne. Ma milina za gledat!
Negdi san pročita da kada muški gleda u dobre sise to mu produživa život. Prebacija san se u seks mod. Vižualižira san dude. I dudetine!
Promeškoljija mi se u gaćama. Diga!
Zapuva je ladan vitar, siver, siverozapad. Unda mi je spa! Naravski. Puvalo je gadno, bez pristanka.
Crnilo se prebacivalo preko Medvednice.
Biće sranja, pomislija san i požurija.
Pasa san Ribnjakđardin.
Taman san zaša u portun kada je počelo da lije ka iz kabla.
Natočija san si lozu i sa gušton gleda potop s trećeg kata.
Uživa san vidit kako bujica nosi aute s Medveščaka.
Stavija san da svira Radio Dalmacija i isfriga si jaja.
…špurtilon i ostima dobit će po kostima… piva je Coce. Lipa pisma.
Jaja mi je bilo malo pa san otvorija konzervu sardina. Pridoda kapule.
Nafudra san se! Jasno, unda mi se prispavalo. Zalega san na stari uleknuti škripavi kauč. Sve su te federe stlačila tila i guzice mojih predaka, prošlo mi je glavon. Neugodna pomisao. Zakunja san.
Kada san se trgnija – jer me u snu upucala Loren Bakal – soba je bila u mraku.
Usta san i upalija svitlo.
Uzea san Plejboj. Uzea san i Menshelt. Prolista. Torov križ, bila je tu neka priča. Počea san da čitan...
Post je objavljen 28.05.2021. u 09:36 sati.