Postoje momenti apsolutne jasnoce.
Kad su sve opcije jasne, uzroci i posljedice poznati.
Da, ponekad gledam kako se stvari odvijaju predvidljivom dinamikom.
Ali to mogu samo ako sam vanjski promatrac.
Kad maknem sve zelje, sve tuge, sve sitne radosti... Izadjem van sebe i promatram. To se ne dogadja meni, dogadja se nekom drugom bicu meni nalik.
I onda jednostavno znam.
Znam da su izbori koje sam ucinila kroz zivot bili ispravni i nuzni. Koliko god rana ostavili na meni.
Koliko god trebalo da se od njih oporavim.
Postoje momenti kad maknem tugu i zaljenje, maknem zelje i strasti i ... Tek onda jasno vidim. Vidim da drukcije nije moglo. Ovo je put koji sam odavno odabrala. Sve sto je bilo nakon samo je manifestacija tog izbora.
Post je objavljen 12.05.2021. u 16:58 sati.