Jučer i prikjučer san dosta radija na njivi. I mogu van reć da je odlično. Danas usta, popija kavu, i odma bi počeja radit stvari koje triban. Triba bi zalivat kavode(paradajz, rajčica), paprike, tikve i patlidžane. I odma san u elanu da to krenem zalivat. Međutim, mater reče da planira možda pojit kumpire. I ako ih bude pojila biće mi puno lakše zalivat, jer neću morat nosat kante od kuće jer će vode bit u voši(kanalu) u polju. A ja se ucrva sideć i ne radeć ništa.
Jučer san bija dobro raspoložen nakon posla. Šeta san i baš mi je fino leglo. Zaključija san da neću prihvaćat kao opciju razbijanje po kući.. I bilo je to ok. Međutin, kad san se vratija kući, sidin i kontan, sad neću razbijat, mogu se opustit. I krenem se opuštat i samo se krenu pokretat neki procesi... Krene me obuzimat nešto i vuče me da krenem se valjat po podu. I ja prekinem... Iman dojam da se jednon moran prepustit tome porivu, ali još uvik ne mogu.
Ima već nekoliko san gleda jedan video od Moojija. Priča o tom zadnjem koraku u procesu prosvitljenja. Piše o tome kako je taj proces malo po malo bacanje dijelova sebe u vatru, da izgore. I na kraju, skontaš da si ti zadnja bilja(cjepanica) za naložit. I ova jedna žena mu priča kako se nalazi na toj točki ali je strah prepustit se jer ne zna šta će bit nakon toga. Jer triba potpuno prepustit kontrolu. I meni je slično, s tim da je i gore jer se počinjen nenormalno ponašat kad se puštam.
Ne znan, za sad to ostavljam po strani... Vidićemo, doće vrime da se ovo razriješi. Kako su pomakli policijski sat u mojoj županiji na 11 sati navečer, tetka me može vozit na grupnu psihoterapiju. Kontam joj reć za to. Ona će imat volje da me vozi, ali meni je neugodno da me voza tako često... Puno kilometraže triba prić. Al iman dojam da će mi ta grupna terapija valjat. Da ništa upoznaću nove ljude i družiću se... I to puno znači, jer san ja ekstrovert, a odavno nisan nekog novog upozna.
Jučer san uvidija jednu zanimljivu stvar. To je da ne možemo primjetit kod nekoga neku crtu ličnosti ako ju i mi sami ne posjedujemo u nekoj mjeri, makar samo mrvicu, ali moramo je posjedovat. Tipa ako primjetimo da je neko arogantan, i sami moramo imat malo arogancije da bi pripoznali tu emociju. To je pomalo otriježnjujuća spoznaja... Možda i nije pravilo, jer tipa moš primjetit da je neko gej a da i sam nisi gej, i tako nešto, ali ove neke karakterne crte mi se čini da ovo pravilo vridi za nje. Možda i nisan u pravu, ali tako mi se čini.
Post je objavljen 08.05.2021. u 11:52 sati.