Marketing
Maja u zrnju graška
Danas sam za ručak spravila grašak. Onak po peesu, krumpir na šajbe i noklice, kakav volim pojest.
Pa sam se sjetila da sam i ko mala volila jest grašak, za razliku od poriluka i kelja od kojeg me nesvjestica hvatala i slaboća mi dolazila. Džabe mama s kuvačom određivala ritam ubacivanja žlice u usta i iznosila elaborate kak će mi narast rep i kak ću morat primat inekcije kad opet dobijem gnojnu anginu. Ionak sam je dobivala svake zime barem dvaput, sa i bez poriluka i kelja. Al grašak je imo prolaz.
I sjetim se kak sam išla prespavat kod moje tete, na ulazu u Brezje. Teta presvukla frišku posteljinu od damasta, nariktala krevet ko za princezu.
- Milo, šta budeš večerala? - pita ona mene.
- Pa meni je svejedno, teta.
I sad nabraja ona šta ima po frižideru, a ja vidim rekli bi Petrinjci nekakvu ranjicu u frižideru i pitam da šta je to.
- Grašak, milo, s nokrlima.
Naručila ja grašak da se podgrijava. Još mi ona fino kaže:
- Jel ti ne bude to preteško za večeru?
Šta će mi bit preteško kad volim grašak, svašta.
Napucala se ja graška al onako zidarski. Popila sok i kad je došlo vrijeme legla u čisti krevet.
Probudila se neke dobe noći, zlo je meni da progovorit ne mogu. U želucu centrifuga. Imam osjećaj da će mi grašak i na uši iscurit van, ne samo na usta. Ja naopako zinem da dozovem tetu i desi se šta? Povratim u krevet, eto šta.
Pali se svjetlo, krevet naglozelen i skeljen, ja počela blejat. Tu mene teta smiruje i skida posteljinu.
- Nemoj se milo plakat, pa bude to mašina oprala. A daću ti svoju spavaćicu pa budeš još ljepša.
Presvlači ona krevet, a meni opet zlo. Krenem prema veceu i na jedvite jade uspijem stić, da ne zabljujem još i hodnik. Skuvala teta čaj od kamilice, onaj pravi ( nekad se naime kamilica brala i sušila pa se kuvo čaj ). Polokala ja čaj i zaspala ko klada.
Ujutro se probudim, eto tete s dvopekom i kamilicom. A ja gladna ko tek rođeni Uruk Hai, jebiga večera mi završila šta u krevetu šta u školjki. Reko - ma idem ja doma, teta.
- Pa nemreš doma bez fruštuka, ajde malo samo pojedi.
- Ma začas sam ja doma, ne brinite ništa.
Jurišno kući kroz Brezje, zavija meni želudac ko sirena. Ulazim u kuću i s vrata zjalim da šta ima za jest.
- Pa koji te vrag dotjero doma tak rano? Jel nisi jela kod tete? - pita mama.
Mažem ja paštetu na kruh i prepričavam epizodu i jedem.
- Pa i trebala si dvopeka pojest, šta ako se opet zabljuješ?
Tata spušta sportske i objašnjava da dvopek ne bi pojeo ni da je na samrti, da to samo njegovoj sestri može past na pamet djetetu dat dvopek ujutro da jede, i zalijeva ga kamilicom.
- Samo ti Majo jedi paštete. Gladna je, pusti nek se najede pa kak bude.
I bilo je dobro. Pašteta je opstala, za razliku od zelenog zrnja i nokrla večer prije.
A grašak nisam jela sigurno godinu dana iza te epizode.
Post je objavljen 03.05.2021. u 17:58 sati.