Bit dio društvene mreže je prava pošast.
Šta god kreneš radit - ajde objavljuj prije neg šta kreneš. Jer kak ćeš ručat a da nisi posliko juhu, pa meso, pa salatu? Pa oni najodaniji frendovi brže komentiraju - dobar tek, jel ima viška, ja više volim ciklu s pohanjem, pa kak nema kolača etcetera. Dok im odgovoriš ručak je debelo pothlađen, il su oni normalniji u familiji pojeli sve do zadnje mrve dok ti odgovaraš na komentare da nema viška / ima viška ( zavisi ko pita ) i da nemaš druge salate jer natijebolja cikla i da je kolač izgorio dok si fotkala tanjure i objavljivala fotke.
Kak ćeš bit bolestan a da brže ne nakeljiš na zid objavu - taj i taj osjeća se bolesno na toj i toj lokaciji. Pa eto odmah upita - pa šta je bilo, ajde drži se, jesu ti napravili pretrage, kad su posjete etcetera. E sad...ako je nešta gadno u pitanju, onda kad drugi put uletiš na društvenu mrežu treba ti cijeli dan da odgovoriš na upite i polajkaš sve one koji su baš jako zabrinuti ( a moraš odgovorit, neće drugi put ni tužnog smajlića stavit, sam te preskrola na tačskrinu ).
Kak ćeš kupit nešta novo, a da odma to novo ne natafrljiš u vidu fotke uz komentar - stigo poštar, eto sam u devet nesvijesti. Odma euforija - to lete srca, to oduševljenje isijava iz komentara - pa divno, nek si baš kupio/la, pa šta je to ( u slučajevima gdje eto baš moraš komentirat a pojma nemaš šta je na fotki, al komentiraš da ne ispadneš nezainteresiran ).
Kak ćeš otić negdje, a da ne objaviš barem četrnajst postova tipa - evo saćemo još malo stić, pa označi lokaciju, pa označavaj one šta su s tobom jer je nos do plafona ak nekog zaboraviš. Pa opet lete srca i komentari - sretan put, samo uživaj, ajme divno. Dok to sve polajkaš i odgovoriš barem izbjegneš da moraš stavljat i petnajstu lokaciju, recimo Macolu, pa na miru odeš popit kavu jer ti je pun kufer smajlića i bonvojaž želja.
Kak ćeš otić na neki koncert a da ne iskoristiš opciju prijenosa uživo, naprimjer? Pa to je ko da nisi ni bio na koncertu. Pa se desi recimo ko jednoj gospođi na sjajnom koncertu gospela, na kojem sam bila, da joj ide prijenos uživo a mobitel joj dekno na pod. Ljudi na stejdžu i dalje pjevaju, a ona pogurena tavrlja i diže mobilni uređaj, vidno razočarana jer se smeće ugasilo kad je palo i propo prijenos uživo. Dok ga je upalila i unijela pin i razlokotala sve šifre - ode pjesma. Pa ajmo na drugoj opet prijenos, kad je već prvi pokušaj propo; ovaj put drži mobitel s obadvije ruke, da opet ne bubne na pod. Šta će reć, gdje je bila a prijenosa uživo nije imala?
Kak nećeš nakeljit neku prastaru fotku ( za koju zna svega nekoliko ljudi ) pa iščekivat da se tih nekoliko javi, uz komentare prepoznatljive samo sudionicima prapovijesnog iventa? Onda ovi koji ne znaju o čemu se radi stavljaju samo smajliće, kud će pisat kad pojma nemaju ni ko je bio, ni kad je bio, pa ispadaju neupućeni, a dobri su s objavljivačem i nezgodno je ne komentirat.
Kak nećeš nakeljit neku najnoviju fotku pa pratit lajkove i komentare tipa - ajme kako dobro izgledaš, eto te ko filmska zvijezda, šta jedeš kad tak pucaš od ljepote, šta si starija sve si ljepša. Pa brže odgovaraj - ma nisam baš nešta ispala, eto imam ja i puno boljih fotki al hvala, promijeni dioptriju i tak ( sve zavisi ko je komentiro ).
Znate šta ću vam reć? Iskreno žalim za vremenima kad nismo piljili u mobitele, kad smo razgovarali i smijali se i živjeli bez prijenosa uživo.
Evo i ja ovo pišem i sve gledam kroz prozor na koju stranu će niska naoblaka il će kakav grom bubnut pa mi spalit i ruter i komp. Kak ću vidjet jel ima lajkova il nema?
Post je objavljen 27.04.2021. u 21:15 sati.