Smrt je jedina stvar prid kojon smo svi isti. Hrabri i plašljivi. Dobri i zli. Jednako nas sve čeka. Jednako nas sve kupi. Ona je točka na kraju našeg života. I nije bitno, smrti, nije bitno i nebitno je, s njene tačke gledišta ko je dobar a ko zal. S tačke gledišta svemira, u konačnici smo svi isti.
U smrti se raskidaju naši puti i naše veze. Odlazimo dalje. U smrt odlazimo sami. U smrti smo svi sami. Muž i žena, otac i majka, svi nastavljaju dalje svojim putem. Konačno gledano, ni sa kim nismo vječno skupa. Mada, nije da ne virujen da ostajemo povezani i nakon smrti, ali... Suština je da ko umire taj odlazi. Odlazi od nas. Razdvaja se od nas. Ide putem koji je samo njegov. Iako, sve veze koje se stvaraju traju vječno. To su paradoksi, ali samo naizgled.
Smrt ostavlja bol. I prazninu. Bol popunjava Ljubav. Što dublja bol, to dublja i Ljubav. Ali kad buden stariji, znaću bolje o tome. Trenutno mi izgleda ovako.
Evo vam ovaj live, dobar je:
Post je objavljen 27.04.2021. u 19:01 sati.