Nekad kontan da bi bi bilo lipo imat svog Boga. Nekoga ko je samo tvoj. Ne znači da ne pripada i drugim ljudima, ali tebi je samo tvoj. Ko poznaje potpuno tvoju dušu. Ko može učinit neko čudo, promijenit te čudesno. Ali nažalost, ne mogu reć da virujen u takvog Boga. Obraćam se Bogu nekad, ali ne tom Bogu, nego nekoj mojoj varijanti Boga. I svjestan sam u tim trenucima da se obraćan nečemu što nije u suštini tako kako ja to posmatran. Ajmo reć da se obraćan svemiru, a svemir, ako mi želimo, može za nas igrat ulogu Boga. Iz nekog razloga mi intuicija govori da ovo ne objavljujen, možda nije dovoljno obrađena tema. Al objaviću, jebaji ga. Inače sa budizmom san baš pri kraju. I odličan je kurs. Pisaću o tome, ali teško mogu išta pametno napisat na tu temu, jer je nekako moj dojam previše suptilan. Al eto, kad sazrije vrime napisaću nešto o tome, ako budem za to. Ostajte pozdravljeni.
Post je objavljen 10.04.2021. u 22:10 sati.