Marketing
Požar u Varaždinu
Lepo se sednem u kola i za kojih 60-tak km sam sav u baroku,premda sam i ja već pomalo barokni u kilaži,samo me treba premazati zlatom,staviti mi krilca i postaviti na oltar.Neš ti baroka.
Moram,naprosto ne ide,a da to ne spomenem,premda vjerujem da će porasti broj samoubojstava i ispijanja razno-raznih antidepresiva,te može dovesti do trajnih oštećenja pa i do ubojstva mene barokiziranog.
Carica ( znate koja,ako netko ne zna eto pucam) Marija Terezija ( ne ide bez toga) preselila je celu upravu iz Zagreba u Varaždin,preselila ured,glavnog i odgovornog i naložila staležima da grade dvorce i palače uzduž i poprek i da ima da se taj grad sjaji sav od baroka.Kako smo mi uvijek bili poslušnici,nema druge,vadi lovu i gradi,sve da se zadovolji Prejasno Veličanstvo,jer naljutiti istu ne bi bilo baš pametno.I tako naš Varaždin na dugih 20 godina preuzima ulogu glavnog grada lijepe nam naše i njizine!Pa kud svi Turci tud i mali Mujo,pa eto i mene uparađenog ,kak je red,u Varaždin.Nisam nažalost nikad bio na onim koncertima cvir-gud ,ali sam puno puta pojeo jako dobru pizzu i prošetao nebrojeno puta centrom.Nisam baš posvuduša,ali sam silno znatiželjan,pa sam išel pogledati i taj njihov vašar,a kad sam već tamo ovako dolično spremljen,onda sam si moral i zapevati : Ja se Varaždinec,Varaždinec,domovine sin.....imel jesem jen škrlak,puhnul veter zel ga vrag...ja sem Varaždinec,Varaždinec,domovine sin........
Sad bute i mene i Varaždin i povijest i sve skupa lepo poslali vrit,jer bum se opet setil Boga dragoga po onoj staroj narodnoj: čovek snuje ,Bog određuje! Tako i bi tako i jest i tako će biti.
Ne zna se što bi bilo kad bi bilo i da nije ona vatra uništila grad,možda bi Varaždin i dan danas bio glavni grad,ali uvijek postoji neki ali,pa sama priča ide ovako nekako:
Toplo je proljetno podne 25 travnja 1776 godine.Zvono sa farne crkve Sv.Nikole slobodnog kraljevskog grada Varaždina označilo je polovicu dana,a s time i podnevni odmor za sve poštene dame i gospodu građane i građanke.Istinabog malo je njih radilo toga dana na sv.Marka,jer su mnogi praznovali i nalazili se kod svojih jelom pretrpanih stolova.
-Donijet ćemo još vodu,pa ćemo se i mi malo odmoriti – rekao je Jakob Verček,14-godišnji dječak,kmet iz Sračinca,svojim drugovima što su na varoškom majuru u ulici Dugi konac trebali gasiti vapno. – Daj mi Martine cigaru,zub me boli,pa ću onda u potragu za posudom.Pripali tako Jakob cigaretu te krene po majuru – Ha,evo jednog škafa.Netko je njime svinje hranio,ali može poslužiti i za vodu.
Prihvati Jakob škaf,napuni ga vodom i krene,otpuhujući dim cigare.Odjednom čuje neki šum i roktanje iza leđa
-Gle kuda je navalila ova krmača?Neće zar mene? – uplašeno će Jakob te potrči pred krmačom.Spotače se i padne u gomilu slame.Cigara mu ispade iz ustiju.Pridigne se pa dalje trkom.Tek što je prišao mjestu gdje su trebali gasiti vapno iz slame se diže dim ,pa plamen,a kako je bilo vjetrovito vatra je ubrzo zahvatila i cijeli majur,a onda silovito pojurila prema gradu.Nije prošlo niti pola sata kada su zazvonila sva gradska zvona na uzbunu.
-Požar!vatra! – začulo se po kućama.Ljudi istrčaše na ulice.
-Gori u Dugom koncu.Vatra se primiče varoši! – uznemireno su vikali Varaždinci hvatajući se posuda s vodom.Bilo je sve uzalud.Sve jači vjetar donosio je vatru,bacajući iskre preko gradskih zidova,pa je vatra doprla i u unutarnji dio grada.Odjednom strašna eksplozija.Vatra je zahvatila skladište trgovca Jakominija,gdje je bila velika količina baruta.Gorile su crkve,zvona su umukla,a ljudi bezglavo trčali na sve strane.Kada se vatra konačno smirila,Varaždin je pružao tužnu sliku.Izgorjelo je 400 kuća.Istraga je ubrzo otkrila krivce strašnog požara.Jakob iz Sračinca dobio je u svojem selu 12 batina,a isto toliko i na glavnom trgu u Varaždinu.
20 je godina Varaždin bio politički centar države od 1756 godine,ali je sada njegova moć bila u pepelu.Ban Nadasdy bansku stolicu vraća u Zagreb.
Post je objavljen 09.04.2021. u 10:48 sati.