Često si razmišljam kako bi čovjek bio idealno biće kada bi mogao kontrolirati sebe. Ne druge nego sebe. Sagorijevamo u tome i gubimo energiju pokušavajući kontrolirati druge ljude, vrijeme, situacije, svijet a apsolutno svaku bitku gubimo jer izgubimo kontrolu nad sobom. Kiksamo zbog manjka samokontrole odnosno on nas ubija. Razboljevamo se jer nemamo kontrole u jelu i piću. Nikada se nismo lošije hranili i pili a više o hrani filozofirali. Tisuće knjiga i kuharica, raščlanjenja, oblika termičke obrade a svi bolesni. Ekstremi u kilažama jer nemamo kontrole i više ne jedemo i pijemo jer je to potreba organizma nego jer njome liječimo psihičke poremećaje i pretvaramo ih u fizičke bolesti. Psihički stradamo jer smo emotivno nestabilni. Želimo više nego što možemo podnijeti i dokazujemo se pretvarajući se da znamo kaj radimo. Zamislite koliko bi bilo situacija bilo bolje odrađeno da se nismo precijenili. Da smo mogli iskopčati emotivnu ludost ili bolje rečeno zaluđenost nekim, nečim.
Mi smo van vlastite kontrole i to nas košta daljnjeg napretka, evolucije. Ne, nema potrebe da budemo roboti ali da se malo sredimo spasili bi svijet i sebe od sebe i svojih niskih pobuda. Koliko bi života bilo spašeno...koliko ljubavi doživljeno... ili pak ne ubijeno..
Ljudi sveti gral sreće je samokontrola. Ne manipulacija ili kalkulacija nego samokontrola. Samokontrola našeg ega.
Post je objavljen 05.04.2021. u 22:00 sati.