Daj recite jeste riješili preduskršnji kataklizmični pohod po dućanima? Sad je sve dozlaboga otežano maskama, mislim bilo je i lani al meni je ove godine nekako još teže, valjda zato šta se to nošenje maski oteglo ko ruski klasik, ni ne nazire se kraj.
Ja sam ove godine odlučila preduhitrit jagmu i tukež po dućanima, pa sam ono šta može stajat kupila još krajem prošlog tjedna. Čak sam uspjela ne zaboravit cedulju za kupnju na stolu, nekom greškom sam je stavila u džep pa sam cijelo vrijeme vodila borbu sa maskom ispod koje nemrem disat ( slomljeni sinusi se bune pa dišem na usta ko da se davim ), sa kolicima koja uvijek ševrljaju kud se njima ide dok ih ne natrpam dovoljno da pod težinom moraju ič kud ja izvoljevam, sa naočalama koje se magle zbog maske ispod koje dišem na usta, sa jebenom ceduljom koju treba hendlat istovremeno sa svim navedenim šta mi otežava kretanje, plus ljudi koji nisu ponijeli metar u dućan pa im je teško procijenit kolko je točno dva metra razmaka. Znači sve sam kupila osim toalet papira, nisam napravila dvogodišnje zalihe lani u prvom valu korone, i mladog luka, to je danas cijeli rat bio da kak će se bez mene kupit mladi luk. Pa jebote ne kupuješ mi kaput da ga moram probavat, mladi luk ima zeleno lišće i treba imat šta manje brkove da ne bude u kili mladog luka trideset deka brkova. I da znate da mi nekak fali to šta sam sve kupila ranije pa se ne guram za žele bombonima koje sam već požderala, čim sam došla kući. Moram sutra druge kupit.
Sutra po peesu kuvanje šunke, već sam sad izbezumljena zbog mirisa koji će se širit jer se danas jela riba i krumpir salata; ručala u jedan i počela bit gladna u pola tri, ko da sam prek ramena oslića bacila. Napravit ona fina punjena fensišmensi jaja, sa vlascem i sirom. Pa možda pofarbat koje jaje, reda radi, u luku onak ko nekada. Košaru sa onim divnim pisanicama ispisanim voskom koje ja znam jedino složit u košaru sam zaboravila uzet iz stambenog objekta na kojem je crvena naljepnica, pa će i ova farbana u luku bit dobra. Ubrat koji zumbul i narcise za na stol, al to iza sauganja i brisanja prašine i pranja podnih obloga. Smislit neki jurišni ručak jer od isparavanja iz lonca sa šunkom neću moć radit normalno, znači u lijevoj ruci sendvićak a u desnoj recimo krpa za prašinu.
Uz malo sreće do popodne će sve bit gotovo, pa onda malo kopat po teveu il se spustit u vrištinu u potrazi za srnama. A sve u iščekivanju da se šunka ohladi, pa da se natrpam ko da sam kopala u rudniku.
Moram prestat mislit na šunku, pod hitno.
Post je objavljen 02.04.2021. u 17:27 sati.