Marketing
Anarhijo moja i tvoja, stigmo naša
Bila sam čudan građanin ne znam kojeg reda danas.
Ovo sam ja, ako netko ima krivu predodžnu s kime ''priča'' ili koga čita.
Ja sam neka mlada duša starog rokenrola, s tu i tamo kojim umetkom punka. Osoba koja je zbog svog izgleda često optuživana da krade u dućanu. Nikad nisam ukrala ništa, osim slučajno upaljača kojeg sam automatizirano spremila u džep. No istetovirana sam, kako mater kaže, kao nogometaš. Moj odabir, moja želja, moje tuge sve sabrane u tetovažama. Čista su mi samo leđa, gornji dio, i potkoljenice. I rekla sam svojoj tattoo ženski: ''Ako dođem s idejom da tetoviram slijepoočicu, ako kažem da mi tetoviraš CHAOS, zovi Vrapče, udari me u glavu, zovi moju mamu!'' - Samo je lice too much.
Prste sam istetovirala jer sam to oduvijek željela, ali - bilo je too much. Odjednom me ZABOLIO KURAC i više nije too much. Ne volim prstenje, smeta me nekako, a tetovažom je moja potreba za kićenjem zadovoljena.
Neću tu sad redati slike. Reći ću samo: ja sam ja, onakva kakva želim biti. O da, osuđivana u ovoj zemlji, jednom nisam platila taxi jer mi je taxist rekao da - zbog tetovaža - ja sam kurva i kriminalac. Nisam platila jer sam mu rekla da on ne želi moj prljavi novac.
Predrasude kod nas su sranje. Kad dođem u apoteku očekuje me pitanje: ''Vi ste ovisnik?''
Da, jesam, o cigaretama i kavi, a od ovisnosti o Coli sam se sama skinula, cold turkey, hvala na pitanju. I nabijem te. Tu istu apotekaricu sam vidjela kako nakon posla kupuje šest limenki onih ''plavih'', onih Lowenbrau najjeftinijih piva. Kupim to i ja ljeti za plažu nekada, ali ne govorim okolo ljudima da su ovisnici. U Zagrebu sam to zadnji put kupila s 20 godina, puno sam rekla. Pijem ''Peti element'' ako netko pita.
No danas...
Nedjelja...
Supermarket.
Ispred njega dečko, punker u onom punom smislu. Ono nešto kao Sid Vicious, ono što se rijetko viđa. Pravi punker. Žica kunu prolaznike, ali ne bezobrazno kao cigani, nego onako ''gradski''. 20ak mu je godina.
Ja mu reko: ''Nemam keš, imam karticu. Oćeš pivu?''
Ozario se, i rekao ''Može'' uz širok osmijeh kakav dugo nisam vidjela. Da je to bio neki pijani tip, ignorirala bih ga, ali ovaj se doimao kao dečko koji sve što sada želi je popiti tu pivu za koju mu fale 4 kune i 19 lipa.
Kupila sam mu Gričku vješticu jer - kao što volim reći ''nismo cigani i ne bumo se ciganili za 3 kn'', a i ima više posto alkohola. Zagrlio me srdačno. Možda sad imam 'ronu.
Zašto sam mu to kupila? JER SVI SMO JEDNOM BILI MLADI, JEBEM VAM MATER.
Svi znamo one večeri kad nam jedno pivo život znači jer još imamo volje za zabavu i zajebanciju, a teško je isfinancirati pljuge, cigarete, što već.
Jedna frendica je jednom rekla: ''Trebao bi postojati zakon prema kojem je protuzakonito pušaču uskratiti cigarete''
I bila je u pravu. Ovo je bio nepisani zakon u kojem sam u tom dečku prepoznala sebe, dok su ga drugi slali u kurac - neradnik, majmun, budala.
DEČKO JE MLAD, NEDJELJA JE I HOĆE PIVU, DAJ MU JE AKO MOŽEŠ, A SPIKE ''Nađi si posao i ošišaj se'' SAČUVAJ ZA NEKOGA KOD SEBE DOMA,
Ako si toj osobi baka.
Vidjela sam davnu sebe u njemu, i njegova sreća zbog Gričke je i u meni pobudila neku malu sreću. Felt good.
Ja sam inače ona osoba koja djeci daje cigarete, ali o tome neki drugi put...
Post je objavljen 28.03.2021. u 19:59 sati.