PRENOSIM NEKOLIKO INFORMACIJA SA PORTALA IZ REGIJE, OVOGA PUTA IZ SRBIJE. Razlog? Da vidim o čemu pišu, kakva je njihov interes za život uz korona virus .
NEZADOVOLJSTVO UGOSTITELJA
Prema pisanju srpskog internet portala Beta nekoliko desetina ugostitelja i večeras (23.3.)se okupilo u Beogradu pred zgradom Vlade Srbije da bi iskazali nezadovoljstvo zbog odluke Kriznog štaba o zabrani rada njihovog sektora zbog epidemije bolesti kovid-19.
Vlasnik restorana "Blek Džordž" (Black George), Dragan Milčić, rekao je za Betu da ugostitelji traže da im država nadoknadi 80 odsto bruto-zarade za vreme kada im je zabranjen rad.
Porad toga, "tražimo da nam se otpiše 50 odsto poreza i doprinosa na plate za period kada je ugostiteljima skraćeno radno vreme pa su radili do 17 ili 21 sat", rekao je Milčić.
Dodao je da ugostitelji traže i nadoknadu fiksnih rashoda i ukidanje dažbina kakva je eko-taksa, naknada Organizaciji muzičkih autora (SOKOJ) i Organizaciji proizvodjača fonograma (OFPS) i drugih."Da bi se ugostitelji oporavili od finansijske krize, naš zahtev je i da se u naredne dve godine porez na dodatu vrednost (PDV) na hranu i piće smanji sa 20 na pet odsto", rekao je Milčić.
Ugostitelji, po njegovom rečima, traže da Vlada Srbije razgovara s njihovim predstavnicima da bi čula kakvi su sve njihovi problemi.Od Kriznog štaba, kako je rekao, zaposleni u tom sektoru traže i da im dokumentuje naučnu studiju zbog koje tvrdi da se virus korone najviše širi u ugostiteljskim objektima.
Ugostitelji su najavili da će, zbog tih zahteva nastaviti svaki dan da se okupljaju pred Vladom Srbije.
Novčanice s likom žena NA VIRTUALNOJ IZLOŽBI
Muzej numizmatike Centralne banke Urugvaja objavio je virtuelnu zbirku novčanica pod nazivom "Žene na novčanicama" u kojoj je prikazana i srpska opticajna novčanica u apoenu od 200 dinara, sa portretom poznate slikarke Nadežde Petrović, saopštila je danas (24. 3.) Narodna banka Srbije (NBS) piše Beta portal / 24.3.2021.
Zbirka sadrži slike novčanica zemalja širom sveta, na kojima se nalaze likovi žena koje su tokom istorije kroz svoj život i rad na polju nauke, književnosti i umetnosti bile pioniri na putu ka društvu zasnovanom na jednakosti. Virtuelna zbirka sadrži i slike novčanica sa likovima najznačajnijih žena iz Urugvaja, Argentine, Meksika, olumbije, Čilea, Estonije, Švajcarske, Švedske, Češke, Nemačke, Danske, Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva i Izraela."Najznačajniji srpski umetnik s početka 20. veka, Nadežda Petrović, uvela je srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Veliki borac za prava čoveka, humanista i patriota, spojila je dva osnovna opredeljenja – moderni izraz i ideju umetnosti u službi naroda", navela je NBS.
Rodjena je u Čačku 1873. a umrla kao bolničarka, 1915. godine, od tifusa u valjevskoj Prvoj rezervnoj bolnici.
“Lako je reći zatvorite sve!”
Vučić o trenutnoj korona situaciji i NOVIM MERAMA na portalu DNEVNO. RS
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas (24.3.) da je najviše zaraženih od korona virusa obolelo od britanskog soja.
– Što se pandemije tiče, naravno da imamo strah, mnogim ljudima je to postalo uobičajeno, ljudi više ni vesti ne prate. Očigledno je da se suočavamo i ono što ispitujemo jeste da je 75 odsto zaraženih obolelo od drugog soja, britanskog soja virusa. Taj soj virusa je infektivniji, brže ide zaraza, smrtonosniji je – kaže predsednik Srbije.
– Mi i dalje imamo manje umrlih nego susedi. Da ne govorim da testiramo ubedljivo najviše. Očigledno da imamo problem i zato razumem lekare i epidemiologe. S druge strane, mi moramo i da radimo, da gradimo puteve, da bismo mogli da imamo rast. Jer, sutra kad budemo imali revakcinisanih 2,5 miliona ljudi, onda ćete reći “dajte nam pare, omogućite nam da živimo”, i to ljudi moraju da razumeju. Lako je reći “zatvorite sve”. I zato sam zahvalan lekarima koji to razumeju – dodao je Vučić.
Rast cena kukuruza, suncokreta i soje povećao interesovanje poljoprivrednika za setvu /internet portal Novimagazin.rs , Izvor Beta
Interesovanje poljoprivrednika u Srbiji je veće nego nego prošle godine za kukuruz, suncokret i soju čija bi setva trebalo da počne za desetak dana, jer su početkom ove godine cene tih proizvoda znatno porasle, te je počelo ugovaranje robe unapred - "na zeleno", kažu poljoprivrednici.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je za Betu da će setva početi čim vlažnost zemljišta omogući ulazak mašina u njive i temperatura zemljišta poraste iznad deset stepeni.
"Glavni problem za setvu kukuruza, nedostatak semena, kako-tako je rešen i poljoprivrednici su ga nabavili, iako uglavnom nisu našli sorte hibrida koje su tražili jer ih nije bilo u prodaji", rekao je Jakšić.
Naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Goran Bekavac rekao je da zbog manje proizvodnje semenskog kukuruza proizvodjači u Srbiji uglavnom nisu mogli da na tržištu nadju vrhunske sorte hibrida.
"Hibridi slabijeg kvaliteta mogu da daju i manji prinos u zavisnosti od kvaliteta agrotehničkih mera i vremenskih uslova", rekao je Bekavac.
Dodao je da zbog rasta tražnje kukuruza, čija je cena oko 24 dinara po kilogramu, postoji i veće interesovanje za setvu i mogućnost da ove godine bude zasejano i više od milion hektara.
Bekavac je rekao da je tražnju kukuruza podigla tražnja iz Kina iako je, posle Amerikegde se seje na 32 miliona hektara, najveći proizvodjač te žitarice, na 24 miliona hektara.
Srbija, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da izvozi kukuruz u zrnu, a izvozila ga je i za 16 dinara, već da poveća stočni fond ili proizvodi etanol kako bi povećala zaradu.
Cena suncokreta je, kako je rekao savetnik u novosadskom Institutu Vladimir Miklič skočila i kako se nezvanično priča "na zeleno" se u Srbiji traži po ceni od 46 do 48 dinara za kilogram.
"Na tržištu Ukrajine, koja je pored Rusije najveći proizvodjač suncokreta na svetu, tona košta 800 dolara, što nije bilo skoro, a možda i nikad", rekao je Miklič.
Interesovanje za setvu suncokreta je, kako je rekao, povećano i zbog toga što ta kultura daje najstabilnije prinose i što je pogodna za peskovito zemljište.
U Srbiji se, prema njegovim rečima, suncokretom seje oko 220.000 hektara, što je velika površina u odnosu na ukupno zemljište.
I cena soje, kako je rekao savetnik Vuk Djordjević iz Instituta za ratarstvo raste na berzi, pa će se tom kulturom i ove godine u Srbiji zasejati oko 200.000 hektara.
Djordjević je rekao da soju treba sejati posle 1. aprila kada se zemljište zagreje do 10-12 stepeni.
Post je objavljen 25.03.2021. u 05:28 sati.