Marketing
Sunca, sunca mi dajte...
Sumorno i tužno nebo, kapi kiše slivaju se kao suze niz okna prozora.
Ko je mislio da je pesma, prevario se. Ono sivilo je od oblaka, smoga i ostalih nebeskih tandrmoljaka. Tužno je moje lice, a suze?? One će tek da naiđu, ali nisu suze tuge nego besa…
Ulazim u dnevnu sobu palim TV, svetla…
Cvrc, puče nešto. Nije televizor, gore je. U sobi umesto blistavog svetla, nekako cmizdrasto kao da sam romantična pa upalila sveću, ode jedna sijalica. Ostale dve.
Sad proveravam da li je načisto pregorela ili samo pregoruckala. Pritišćem prekidač i ponovo palim, Cvrc, ode druga sijalica. Ostala jedna.
Da li da proverim gašenjem da li gori? Plavuše to ne rade.
U sobi luster sa kuglama iz doba kad je Edison pronašao sijalicu, a možda i ranije kad su lusteri bili ukras. Naravno ima kugle. Kad ja promenim sijalicu, lagano zavrnem zavrtanj, ekser, ili već kako se zove ono gvozdeno što drži kuglu. Ima ih četiri, ali dva odlično drže.
-Neee, ne valja tako, reče jednom Glavnokomandujući, može ti pasti kugla na glavu. I popravi moju grešku.
Spadam u one koji nikad ne potroše zadnju kutiju a ne kupe novu. Tako imam uvek rezerve sijalica. Idem do ormarića gde rezerve stanuju.
Prva sijalica od 200 sveća, čeka zamenu, ali je njena prethodnica iz doba kad su sijalice trajale, pa stoji ponosno tridesetak, a možda i više godina.
Sledeće je gomila od 100, koje trošim kao neko cigarete.
Treba od 60, pa duguljasta da uđe u onu glupu kuglu. Ima, ali joj grlo tanko, treba deblje…
Nema…
Nije problem, skinuću kugle, sutra ujutro kupiti i promeniti.
Penjem se na stolicu, prstima pokušavam odvrnuti onog vraga. Ne da se. Silazim sa stolice, tražim neki alat u stilu bez alata nema zanata.
Čekić?? Šrafciger??
Čekić ima, šrafcigera nema. Nalazim neki u alatu od automobila . Uzimam ručku u koju stavljam ono šiljato. Klap, ušlo.
Ušlo u dršku, ali neće u ono gvozdeno čudo što drži kuglu., Silazim sa stolice, vadim ono šiljasto i stavljam križasto. Penjem se na stolicu, guram, neće. Što bi rekli ljudi zafrkava.
Besno silazim sa stolice, vadim ono šiljasto i dvoumim se ima dva nastavka, koji uzeti veći ili manji?? Idem eci peci pec… Penjem se na stolicu skidam prvu kuglu, silazim sa stolice, odlažem kuglu, penjem se na stolicu skidam drugu kuglu.
Šipak…
Dva, željezna sam skinula, ona druga dva zategnuta kao kad vulkanizer stavlja točak sa onim dugačkim crevom što cvrči. Nema šanse da pomerim. Kugla sad stoji na dva zakivka, naherena. Celi luster stoji kao kad pijanac izađe iz birtije.
Sutra ujutro ću kupiti sijalice i naći nekog električara ili vulkanizera da mi namesti luster. Samo gde, koga?? Gledam film na ID, ona našla tri, četiri, plaćene ubice dok si dlanom o dlan, a ja ne mogu ni majstora…
Buljim u TV ekran… najnovije vesti.
Badava sam skidala kugle, romantika do daljnjega, od sutra sve radnje zatvorene, coronče naredilo…
Post je objavljen 17.03.2021. u 17:39 sati.