Ima dana kada navečer zapalim cigaretu Camel kratki žuti i mislim si što me u životu raduje?. Pa ukratko tri su osnovne stavke ; 1. Ne boli me zub, 2. Nemam kredit,3. Imama u džepu 50 kuna za marendu. Eto za jedan običan dan dosta. A onda ide ono što me raduje , a to je svirka u mom bendu. Ima večeri kada sviramo blues , jazz i swing i to one stvari od nekad , iz 50- tih., 60- tih., godina. Sitno zadovoljstvo, a meni dovoljno. Moja sporedna zabava je crtanje ljudi i njihovih lica, faca, portreta i to radim olovkom ili nalivperom sa crnom tintom . Uglavnom, kada me netko pita da ga nacrtam ne mogu . Postojao je jednom crtić „Djeco Ivica se zovem, kog nacrtam bude živ!!!“… to je bila i pjesmica, ali kod mene je obrnuto „Kog nacrtam bude mrtav.“
I čemu ovaj moj tekst? Ne znam ni sam. Večeras mi nedostaje Bošljabuk jer bih s njim podijelio ove moje neplodne misli, ali njega nema. Da je sada tu rekao bi mi ; „ Zar nemaš pametnija posla nego da pišeš o sebi, koga boli kurac za tebe. „ i istina, rekao bih mu , ; …„Tako je!!!!“… i popili bi dva deca omražene Vučićeve istarske malvazije i pričali bi o kontrakciji prostora i vremena u posebnoj teoriji relativnosti , ili o kretanju elementarnih čestica i kvantnoj teoriji. A ma.