Uzdahnula sam. Da. Znala sam. Zajednički život dvije žene još je uvijek, u ovoj lijepoj našoj, bio iks ipsilon društvu oko nas. Ovdje bi prije vanzemaljci bili vjenčani ili bi im bilo potvrđeno neko partnerstvo nego njima. Nisam htjela o tome razmišljati. Željela sam onako sebično, što duže uživati u njihovom odnosu, za koji nisam sumnjala da će trajati još neki niz godina.Osim toga Irena je do završetka studija imala još najmanje tri godine.Pa eto, bar te tri godine...bit će tu.
-Ne želim o tome razmišljati. Uopće. Jer kako god se završilo, ja dobijam.Ako ostanete imat ću vas uvijek na raspolaganju, ako odete negdje van, imat ću destinaciju u koju ću moći otputovat. A sad vadi taj kolač. Čekaj! Rekla si marelice? Otkud marelice u ovo doba godine???-upitah.Tek mi je sad došlo do gore.
-Heloou! Konzervirane možda? Kuharice jedna. -Mirela se ustala po kolač, a iz sobe se polako vukući papuče po podu, šunjala Irena.U donjem dijelu pidžame i u potkošulji. I ono malo kratke crne kose na glavi bilo joj je razbarušeno. Zijevala je.
-Jutrooooo.- zavila sam joj
-Hmhmmm. Koliko je sati?-zaškiljila je
-Pet i dvadeset.-rekoh
-Uuuuhuu, pa šta me nisi probudila.-okrene se prema Mireli
-A šta ću te budit..ideš nekamo?-
-Pa ne al' ono, već je pet i pol. Ja išla u krevet u tri.-
-A neš ti. Pa dobro. Jesi se naspavala?-
-Mhmm.-Irena je sjela na kauč.Počela se protezati i trljati po golim rukama
-A da si nešto obučeš?-rekoh
-Oću. Miro, di mi je trenerka?-sad slijedi rafal s Mireline strane....
-Di ti je trenerka?!Otkud bi ja trebala znat di je tebi trenerka?! Jesam je ja nosila ili ti?! O jebote! Izludit će me ta tvoja lijenost i šlamperaj.-znala sam...
-Doooobrooooo, ne deri se. Idem se obuć.- ustala je i polako, opet vukući papuče otišla put sobe. Mirela je kolutala očima. Ja sam se smijala. Obožavala sam te njihove situacije.
-Ma daaaj. Ej, neki dan ide na trening i da di su joj steznici. Ja inače nemam drugog posla, nego nadgledat njene steznike. Katastrofa! A da joj vidiš torbu kad se vrati....aaaaaa.Ne znam samo šta bi bilo da trenira nogomet ili nešto po blatu i na otvorenom. Mislim da bi svakih 14 dana morale kupovat novu opremu. Ko da nije žensko.- spustila je pladanj s kolačem na stolić. Kolač je izgledao primamljivo. Otišla je i vratila se s tanjurićima i vilicama. Vratila se i Irena. Obučena. U trenerku.
-Oćeš kavu?-upitala ju je Mirela.Očito se ohladila kroz ovaj mini-monologić.
-Mhmm. Može.Ti se sviđa kolač?-upitala me.Tek sam zagrizla prvi komadić.Kolač je bio fenomenalan.
-Odličan je.Svaka čast.-
-Aaaaaa....ti se sviđa Ivan?- nasmijala se. Očito se razbudila. Nasmijala sam se i ja.
-Da.Odličan je i on.-rekoh
-Oćeš i ti još jednu kavu Nato?- viknula je Mirela
-Može, ali malo. Kako faks?-upitala sam Irenu, da skrenem s Ivana
-A dobro. Valjda .Imam sad matematiku jedan za 20 dana.Trebala bi se uhvatit vježbanja, a ne da mi se. Ma okej, ova dva ispita šta sam mislila očistit, jesam, pa dalje šta bude. Al' ova metematika, to se u tri dijela polaže za prolaz...-
-Kako pa u tri? Čula sam u dva, ono pismeni i usmeni, al u tri??-meni je naime i samo spominjanje matematike bilo jezovito. Nisam ju voljela. Nikako. Tako da građevinu, koju je Irena studirala, a Mirela odavno i diplomirala ni u najhrabrijim snovima ne bih mogla ni započeti studirati. I kako reče Irena, bila je to matematika jedan, ko zna do kojeg se broja penjala količina kolegija iz matematike.
-Ma to ti je naš dragi profesor Pajo. On ima posebne metode. Imaš pismeni, pa ako zadovoljiš ideš mu objasnit šta si ti to i kako riješila, a ako i tu zadovoljiš, pišeš još jednom provjeru od samo jednog žešćeg zadatka. Pa ako i to sve poriješavaš, eto tebi prolaaazaaa.-
-U! Strava, već vidim kako se ne bi makla od prve godine slijedećih pet. Meni je ta matematika, ono....brrrrr...oduvijek. Jedino sam od prvog do četvrtog osnovne imala više od trojke. Kroz cijelo školovanje.-Mirela je lupkala po kuhinji, pripremajući kavu
-Dobro, kad si mi se sad povjerila glede matemtike, oš mi se štogod povjerit i glede Ivana?-vrag mali.Kling, kling, kling...mješao se Nesscafe s vrućom vodom i mlijekom.
-Ma ne znam, već sam se Mireli ispovjedila...Pa dobro nam je bilo, i u Krapini, a i nakon Krapine.-osmjehnula sam se i protegnula nogu, da me mine bol u mišiću, podsjetnik na ono nakon Krapine.
-Ej da ti ja kažem?- viknula je Mirela iz Kuhinje
-Jooooj!!-zavila sam, znala sam da će Mirela tome svemu dati još jednu notu više
-Hoooooću. Kad već Nata neće. Šta je bilo?-Mirela je doputovala sa mojom i Ireninom šalicom
-Seksali su se tri sata.-kao šapnula joj je u uho.
-Ajme!!-uzvikne Irena i onda prasne u smijeh;-Niste normalni...tri sata...Uau!! To je stvarno...mali maraton.-
-U autu.-doda Mirela kratko, isplazi mi jezik i krene po svoju šalicu kave.
-O-o...Bome, brudi te dobro prodrmao čini mi se...I?- Irena je uživala
-I? Šta i? Ma vas dvije ste perveznjakuše male, šta da vam sad idem u detalje..-
-Ne hvala.-reče Irena složivši facu, vjerujem da joj detalji hetero seksa nisu bili zanimljivi;-Ne bi detalje, al kako ti se čini sve to skupa? Mislim s njim.-
-Hm. Pa mislim da treba sad pustiti da se malo slegne. Neću tome pridavati nikakvu ozbiljnost. Seks je bio ooodličan. Ivan je zabavan.I to je to.-
-Ajde i to je nešto.Bilo je vrijeme da na neki bar način kreneš dalje..-reče Irena i sklupča se sa šalicom u trosjedu.
-Hmda.Bilo je.- potvrdih
Bilo je ustvari nevjerojatno kako se to sad činilo lako. Nakon prekida sa Sašom činilo mi se da neću nikog imati barem slijedećih deset godina.
Post je objavljen 06.03.2021. u 21:18 sati.