U moru šaptaja,
gromoglasno utihlih
U naramku zvijezda palih
spiralom samosaznanja, uskrslih
U vrisci jednoga,
gomilom gluhih statista, nijemoga.
U stručku cvijeća,
koje ,zaboravši plesati, uvelo je do uzništva..
U mnoštvu lica bez lica, patuljaka obeshrabrenih,
štakora njuškača,lisnih ušiju dosadnjikavih,
drumova zaoranih zaboravom, i zabranom
jedan je Anđeo.
Ti.
Ja , sve nešto oko zore, svanuća, a najdraži dio dana mi je predvečerje...smiraj....poslije njeg, san!
Post je objavljen 04.03.2021. u 18:40 sati.