Vračam se ja iz dućana i vidim na klupi sjedi moj JA. On je već svoju kupovinu obavio i odmara. Baš mi došlo da mu se javim i malo popričamo.
- 'jutro moj Ja. Kako si mi jutros? Nekako si snužden ...
- RIP
- Molim, ma daj ... Riknuo i Pero? Pa kada?
- Kakav te sada Pero napao? Koji Pero?
- Pa valjda onaj koji je išao s nama u osnovnu, drugoga neznam U čemu je stvar?
- Umro je netko drugi, a to ti se sada kaže RIP!
- Od kuda ti sada to? Ja nigdje u novinama, a naročito ne na onom ličnjaku gdje su svi pokojni još nikada nisam vidjeo da je netko RIPnuo.
- Ti sigurno ne čitaš i onaj blog? Nema pozdrava, nema ničega, jednostavno rip i gotovo.
- A tako. Znači ipak Pero još nije riknuo. Baš mi je drago. Laka mu zemljica.
- Vidimo se doma ...