Marketing
O špajzservisima
Danas je tako lako darivat mladence. Neće više poklone, šta je i logično; staviš novce u kovertu i bez teglenja kutiješina ideš u svatove s kovertom u taški.
Legenda kaže da je nekad davno darivanje mladenaca predstavljalo ozbiljan problem, šta darovateljima šta mladencima. Onaj najuži krug familije se treba isprsit, jel tako. E tu je ajde i bilo koverti, da ne nose vešmašine i šparete i televizore u salu za svatove. Nisu onda bili tevei plazme ko sad; veliki teve bio je teži valjda i od vešmašine, glomazan zbog onih silnih lampi u kutiješini sa zadnje strane tevea. Pa nedajbože da bubne kad kreneš sa teveom kroz salu između stolova darivat mladence, ode ekran a da se nijednom nije ni upalio.
Špajzservisi su priča za sebe. Moralo ih se dobit barem tri, četri komada u većim svatovima. Meni je recimo ujna kupila špajzservis od češkog porculana, sa prekrasnim jušnikom i lihtsmeđim ružicama i pupoljcima. Ujak je mimo špajzservisa gurno i kovertu, uz napomenu da je jebalo to andrmolje jer su se iskilavili dok su donijeli kutiješinu i da bi bilo bolje da se i za to dalo novce pa da sama odaberem, al eto ona nije dala. Sestričnu ispaćenog supatnika iz Zagreba sam na jedvite jade odgovorila od kupnje kobaltnog špajzservisa; jebote kraj tog ne smiješ ni kihnut ako imaš traume ko recimo ja iza razbijanja maminog kobaltnog tanjura za voće. I kad bi to iznosila na stol, i šta onda, svima nabrajat - pazite kak jedete, to je kobaltni servis koji košta ko Ronaldove noge. Ma dajte molim vas. Tak da je ona kupila kristalne čaše, poplun za bračni krevet i duplu posteljinu koja se nije morala peglat, šta me oduševilo. Al je zato jedna od teta kupila još jedan špajzservis, nije me ništa ni pitala neg samo osvanula sa kutiješinom veličine polukauča. Mislim dobro sam i prošla, samo dva špajzservisa i to sasvim solidna.
Pa onda kristala, pa damastnih posteljina i stolnjaka prljavoroza boje, set emajliranih ranjgli u kutiješini ko dva polukauča, nešta onih finih nekadašnjih vuteksovih deka...Prošla sam bez kutija za kruh i rakijskih čaša, bili manji svatovi jebiga.
I onda ti špajzservisi stajali u komodi i rijetko kad se koristili, da se ne raspare tanjuri, isto ko i mamine kristalne čaše. Ja sam sebi kupila keramički naglocrveni špajzservis i koristila samo njega, ovi svatovski su tu i tamo išli na stol, recimo za Božić il kad dođu neki gosti.
A nema ljepšeg nego u tako neki fini duboki tanjur ugrabit juhu sa grizknedlima pa se prvo divit kako je juha dobro ispala i kako su knedli jako apetitlih, a onda je i posrkat nadajuć se da neće bit kolateralnih žrtava u vidu okrhnutog tanjura kad se bude pralo suđe. I zvuk žlice koja čvrkne po porculanskom tanjuru skroz je drugačiji od onog kad je u igri keramika. Baš onak...fensišmensi, kako to grizknedli i zaslužuju.
( ovo nije tanjur od svatovskog špajzservisa, al je juha moja )
Post je objavljen 25.02.2021. u 23:05 sati.