Samo šempja zna pofrajat
poljubac ća jutrom budi
sad te pismom zove nazad
čovik ća bez tebe ludi
Pa se molim Bogu našem
da mi pismi rič pozlati
da ne čutin ovu studen
s toplim jugom da te vrati
Nek me lomi vitar, zime
i nek riči zadrću
da me tvoje ruke prime
za svu studen… lako ću
još te sanja gnizdo malo
gdi zalijen suzon cvit
di bez tebe ja san samo
kano kapja, mrva, nit
A život mi biži, zviždje, ka i bura
čini ča ga voja, ko zna di me tura
pa dozivan sriću da uz mene stane
ka i luč sa neba neka za mene pa'ne
Mislija san - zna' ću živit
sve san laga da te nima
a uz tebe osta vezan
kamenim bračoletima
Nek me lomi vitar, zime
i nek riči zadrću
da me tvoje ruke prime
za svu studen… lako ću
još te sanja gnizdo malo
di zalijen suzon cvit
di bez tebe ja san samo
kano kapja, mrva, nit
Author: Branko Slivar
Play - Stop
Samo šempja zna pofrajat poljubac ća jutrom budi
sad te pismom zove nazad čovik ća bez tebe ludi.
.
.