Iman jedno zanimljivo pitanje. Pitanje je, da li je uvik dobro bit iskren? Da li je nekad ok slagat, prišutit, ili jednostavno ne reagirat na nečije izjave ili ponašanje? Uzmimo npr ovu situaciju. Neko je slikar, i jako se trudi oko svojih slika. A tebi se njegove slike ne dopadaju, zapravo, bezveze su ti. I on te upita za mišljenje. Šta ćeš mu reć? Ja ne znan šta bi uradija u toj situaciji, da slažen da su mi dobre, ne sviđa mi se, a opet ne želin povridit osjećaje te osobe koja se iskreno potrudila. Vjerovatno bi joj reka dobre su, zanimljivo mi je kako slikaš. Drugin riječima, slaga bi je. Ali uradija bi to kratko i ne bi se dalje obazira na to, pribacija bi temu. S druge strane neko čije mi se slike sviđaju ali iman neke primjedbe koje mislin da bi mogle bit bolje, bija bi iskren. Također, faktor je i koliko smo dobri s nekom osobom. Iman osjećaj da ako si bliskiji, recimo ako si u vezi il braku, moš i iskrenije reć da ti se ne dopada, eto, slikanje te osobe, ali da je i dalje voliš. U slučaju brakova i veza, ovo mi je normala, ako mi se ne sviđa slikanje moje cure, ja bi joj reka da mi se ne sviđa. Sad šta je tu kvaka, valjda što mi u slučaju kad nekoga ne poznan toliko, lakše mi je samo kratko prokomentirat da je to kako slika dobro i promijenit temu, a kad san s nekin blizak, tipa u vezi, osjećan se da mu mogu i dat kritiku, jer znan da me neće odbacit. Također, otvoren san i želin da ljudi prema meni budu iskreni i kažu mi da mi nešto ne valja kad mi ne valja. Ili da valja, ali ima te i te mane i slično. Jedan roman san napisa i posla prijateljici da ga ona ocjeni, ona mi je rekla da nije mogla pročitat ni prvih deset stranica, koliko je umara mrtva atmosfera u romanu. Ja san to prihvatija ok, drago mi je da je bila iskrena sa mnom. S druge strane, to je možda i ok jer i ona i ja znamo da ja mogu bolje i da mogu dobro pisat. Sad, kad gledan, kod druge osobe, ako isto mislin da može bolje, onda mislin da je dobro bit iskren i ukazat na ono šta ne valja. Ali ako neko, eto, ima slike koje su mi skroz bezveze, smuljat ću nešto brzinski i prebacit temu. Možda san people pleaser, da ne kažen kukavica, al eto, takav san. Također, druga mi je stvar kad vidin u nečemu kvalitetu, ali prosto se meni ne sviđa. Tada san iskren. Kažen, nije moj tip umjetnosti, ali vidin da valja. Druga tema bi mogla bit kad je neko duboko u vjeri, i kad mu ta vjera praktički znači sve u životu, da li reć svoje mišljenje toj osobi, ukoliko smatraš da je njena religija činila i čini puno zla, da je bolja neka druga religija i slično? Ja znan jednu osobu koja je ozbiljno u vjeri, kršćanka je i iman dojam da joj je vjera stup života. Ja san joj jednon reka da mislin da je Islam dosljednije monoteistička religija nego Kršćanstvo, na šta je ta osoba reagirala burno i napala me da "pljujen po svojoj vjeri". Iako ja nisan vjernik, samo san prosto odrasta u katoličkoj porodici. Uz to, s ton osobon san jednon ima raspravu o tome koliko je crkva zla činila... Mislin da su to bile moje greške, jer iako san izabra iskrenost, što bi tribalo bit ispravno, u toj situaciji nije bilo šanse da moje riječi budu shvaćene, uzalud san samo uznemirija tu osobu, jer ona nema kapaciteta da bude samokritična kad je njena vjera u pitanju. Zato, mislin da je nekad bolje prišutit i iskulirat nečije mišljenje, iako se se slažemo. Vi, šta kažete? Koliko ste iskreni i koliko lažete? :D
Post je objavljen 21.02.2021. u 12:17 sati.