Podizem sustave. Barem one fizicke.
Osjecam se mrvicu jace. Umor je i dalje tu, ali barem se mogu brinuti za bebu.
Zadnju noc sam se cak probudila na vrijeme za hranjenje. Danas sve obaveze oko nje odradjujem bez velikih problema i s puno ljubavi. Prematanje i presvlacenje, kuhanje hrane, hranjenje, uspavljivanje... Igra. Pjevanje pjesmica. Smijeh.
Jos se bas ne usudjujem nositi je puno, ali zato smo otisle u setnju. Ovo mi je prvi izlazak iz kuce od posjeta psihijatrici.
Cak sam si upecala nova predavanja na internetu koja zelim slusati. Nesto astrofizike, nesto biologije, nesto kemije... Cim ulovim vremena.
Uskoro cu i poceti ozbiljnije gledati poslove. Zasad sam poslala par molbi, bez odgovora. Za vecinu tih poslova sam prekvalificirana, tako da se ili vracam u skolu, ili idem u industriju. Iskreno, radije bih opet u ucionicu.
I da... Skoro cu imati rodjendan. Iduci tjedan navrsavam 31. Gledam sto sam postigla i, iskreno, i nije lose za osobu s dijagnozom. Imam svoju malu obitelj. Zavrsila sam fakultet i jos pedagoske kompetencije. Usavrsavam strane jezike. Skupljam znanje iz razlicitih izvora.
Prije 10 godina sve ovo se cinilo nemoguce, ne samo meni, vec i mojim najblizima... Cak i mojoj doktorici.
I ako sam mogla sve to, izborit cu se i ovaj put i naci izlaz iz ove epizode.
Tu sam i dalje. Ljubav saljem dalje u sve kutke Svemira.
Post je objavljen 19.02.2021. u 15:37 sati.