Zovem ja danas mamu, rano ujutro. "Ja sam već na kontroli, kod svoje doktorice." - kaže. Ispričam se, nisam znala da je već tako rano "u điru" što bi rekli u Splitu, ali sobro. Nisam se osudila nazvati kasnije, jer ne znam koliko će se zadržati. Kad, evo Ti nje oko 18 sati. "A što si se zabrinula?" Kako me samo dobro poznaje. I ja nju! :)))) "Kako si?! Sve u redu?!" - prvo je što pitam...."Ma jesam, odlično sam. Malo su me "nahranili" i infuzijom, i sve pet!" (Napominjem da volimo pričati na slovačkom, a kada je baš nešto teško ili nešto loše - onda automatski moja mama prelazi na hrvatski. U djetinstvu je to izgledalo isto, samo bi mi se automatski obraćala na hrvatskom kada ne bi bila zadovoljna s nečim vezano za mene ili moje ponašanje...:))))). Tada sam znala da je ljuta. Korijeni se ne zaboravljaju, a čim si stariji, valjda Te još više vuku.). Uffff....Olakšanje.... Eto, to vam je moja Nataška....Moja najdraža mama! Sada znate na koga sam ja! :))))) Goldie bi rekla: "Wuf!" i samo lagano klimnula glavicom....
I da - imate update na prošlom postu! Ljub!
Post je objavljen 17.02.2021. u 19:13 sati.