Postoje stotine teorija o tome da li je moguće muško-žensko prijateljstvo ali to nije tema ovog tekst jer sam zaključila da se takve stvari kao prijateljstvo ne mogu generalizirati. Previše je to kompleksna stvar da bi se generalizirala. Ovdje želim obratiti pažnju na to da iskušenje postoji u mnogim oblicima kada se radi o prijateljstvu a svako iskušenje se svodi na povjerenje. Ja kao žena zbilja se ne želim zamarati stvarima poput toga da moram paziti na fizičke stvari koje mogu djelovati kao podražaj za muškarce ili obrnuto je isto. Zar zbilja zagrljaj ne može biti samo zagrljaj? (iako ga ja ne prakticiram) Zar zbilja moram paziti kako te okrznem? Zar zbilja i obrnuto vrijedi? Da li je moguće da smo toliko podložni takvim stvarima i da nam je taj podražaj bitniji nego ono kaj nam omogućuje prijateljstvo? Ili smo pak očajni?
Ne želim ulaziti u odnose sa strahom da ću biti krivo shvaćena ili pitajući se da li taj netko želi nešto drugo. Ljudi prijateljstvo nije mala stvar i bilo bi dobro ako je nešto drugo posrijedi da se na vrijeme izjasnite i ako niste sposobni ostvariti neki odnos jer vam je instinkt za parenje jači oda nemojte. Uvijek ponavljam isto...nitko ne čita misli a pretpostavka je nešto kaj donosimo subjektivno zato recite na glas kaj želite i trebate pa da se na tome radi i uštedi vremena, živaca i pogrešnih emocija.
Iskušenje je test i svi smo mi na javno dobri, divni i krasni a iskušenje vas testira u mraku kada nitko ne gleda. (ili mislite da nitko ne gleda)
Post je objavljen 15.02.2021. u 19:14 sati.