Dobar dio mojih sistema je cista konstrukcija. Buduci da sam zbog bolesti i, kasnije, terapije, izgubila dio funkcija, morala sam u jednoj fazi ponovno izmisliti sebe. I da, gradjena sam iz nule. Godinama napornog rada. Godinama konstruiranja, destruiranja, gradnje, rusenja... Ovo je... Valjda cetvrta verzija mene. Jos radim na bugovima koje nosim ugradjene u sistem.
Moji sustavi su stroj. Kako rekoh u prethodnom postu, neke stvari vise ne mogu. Recimo, raditi osnovnu matematiku u glavi. To sam prije mogla jako dobro. Ili, povremeno se borim s finom motorikom. Stvari mi stalno ispadaju iz ruku. Nasmijem se i pripisem to nespretnosti. A zapravo znam da nije.
Ali zato na papiru ili ploci radim toliko kompleksne stvari i jos ih usput jako dobro pojasnjavam... Moja djeca mi se povremeno vracaju sa zadacima koja su dobili u skoli ili na fakultetu... Objasnim im to u najjednostavnijim crtama.
Iako imam tremor, izvrsno baratam nozevima. S olovkom se povremeno borim, ali dajte mi noz u ruku i narezat cu nesto na savrsene komadice. I skuhati rucak koji ce svima biti fin. ;)
Misli su mi povremeno zakocene. U stanju sam se upustiti u filozofske rasprave i razgovore o znanosti. O gotovo svakom polju prirodnih znanosti.
Ipak, nije to moja najjaca sposobnost. Moja introvertirana osoba dosta cesto ipak stupa u intenzivne kontakte. Nesto za sto moja psihijatrica u najboljoj verziji prognoze nije ni mogla ocekivati.
Volim. Povezujem se. Rastem i razvijam se u komunikaciji s drugim ljudima. Ako su moji sistemi konstrukcija, taj kontakt, to je kreacija. Svjetovi koji se dodiruju i stvaraju harmoniju. Stvaraju nesto bolje, nesto ljepse, nesto vise od Nas...
Sama po sebi sam... Ljudsko bice u nastajanju. Sa svojim manama i problemima.
U interakciji sam vise od sebe.
U interakciji cesto budem... Ljubav.
Post je objavljen 09.02.2021. u 10:50 sati.