Jutros je bilo dobro. Mislila si kako je gotovo, kako je završilo.
Rano si se počela veseliti, vidiš da ne možeš sama.
Zadala si zadatke koje trebaš ispuniti i veselila im se. U međuvremenu si, obzirom kako na poslu imaš previše vremena, tražila ljude s kojima se možeš poistovjetiti. Nekim tko ima simptome kao ti.
Pronašla si neke korisne savjete, neke nisi imala strpljenja čitati, a u pojedinim si otkrila novu dijagnozu.
Zašto si to radiš? Kad znaš da ti škodi i to upravo sad?
Ok, potražila si savjete. Smirili su te, a sad stani s tim.
Opet si se ispričala? Kome? Zašto? Nemaš se kome ispričavati za stanje za koje nisi kriva. Pusti i zaboravi. Neka se bavi svojim problemima, a kada ih riješi ako bude želio pronaći će te. Zna on da ti nisi loša, al' sad u ovom trenutku niste jedno za drugo. Shvaćaš?
Nije do tebe, ni do njega. Matrix vam se nije poklopio. Možda jednom hoće, sad ne. Ovo tvoje ponašanje je loše za njega i to razumiš ionako ste htjeli biti samo prijatelji i zafrkavati se, ti nisi u stanju za to. Ni danas kad si mislila da je dobro, ni sutra, a bogme ni prekosutra. Možda jednom kad se vratiš na staro i to samo možda.
Nisi ispunila zadatke i to razumim. Dajem ti fore od ponedjeljka kada ideš kod doktora. Tad ćeš znati što ti je, možda ti neće odmah znati u čemu je problem. Nisu ni psihijatri mađioničari, al hoćeš ma drugo, trećem ili četvrtom sastanku. Bitno je da ćeš saznati i da će ti se pomoći.
Za sad imaš mene, kad nikog drugog ne želiš. Bit ću tu, nemoj me zaboraviti. Vidiš da ti pomognem bar malo. Dođem ti kao onaj Misar koji ti je tako trebao da se smiri š kad si došla s posla.
Idemo skupa, korak po korak. Obećavam ti uskoro ćeš me zaboraviti i nećeš mi se vraćati. Veselimo se tom danu skupa.
Ne brini, tu sam. Bit' će sve u redu.
Post je objavljen 08.02.2021. u 20:25 sati.