8. veljače ljeta Gospodnjeg 1075. godine mletački dužd Dominik Silvije dočeko je u svojoj palači normanske velmože. Dao ih je pozvat jer mu je - blago rečeno - dopizdilo to šta se dešava po Dalmaciji.
Oni posjedali i čekaju il da dužd progovori, il da ih neko ponudi osvježavajućim napicima.
- Vidim da se vrpoljite, gospodo. E pa odma da vam kažem - nema ni lokanja ni žderanja danas. Jeste došli - jel prije krulji po želucu i žedni ste ko grabe. Danas nema švedskog stola, kuvar ima gripu već četri dana i ja osobno nisam pojeo ništa žlicom otkad on bunca u temperaturi, meso da ne spominjem. Samo donose jaja na sto načina, jebala ih jaja.
Uzvrpoljile se velmože još više, treba dočekat da dužd završi pa ić tražit nešta za jest, jer ni sami nisu baš nešta prežderani, trebalo je stić do Mletaka.
- Preživićete, već vas vidim kako okrećete štagod na ražnju. Al nisam vas zvao da se igramo tri, dva, jedan - kuhaj. Zvao sam vas da vas obavijestim da od današnjeg dana ni vi, a bome ni drugi strendžeri nemate šta radit u Dalmaciji. Jer je sitacija tamo izmakla kontroli.
Jedan od velmoža se prokašljava, ko da bi nešta imo za reć, dužd ga poklapa:
- Da nisi usta otvorio, jezik ću ti iščupat. Pa jebote koji ste vi divljaci, to je nečuveno. Ja mogu shvatit - u Dalmaciji je fino toplo, dođete zaleđeni iz tih svojih vukojebina pa bi onda uživali na sto posto. Al šta ostavljate smeća, brate dragi, pa to je prestrašno. To je poguljenih životinjskih koža pobacanih kojekuda, to je kostiju za dinosaura složit, sve se ostavi iza žderanja, ko neko će već pokupit. To je flašurina na sve strane, kažu domaći ljudi tamo da se samo sapliću na njih. Pa svaku božju noć lumperajke uz more, gore vatre ko kad je onaj luđak Neron Rim zapalio, to se pjeva i ždere i loče do pred zoru. Pa opet uz more ostaje šta košćurina, šta flašurina. Navodno se neki i bosi plentraju po onim brdusinama i vrletima iznad mora, pa skapavaju od gladi i žeđi dok ih ne nađe kakav pastir pa ih takve napola mrtve ne smandrlja dolje. Navodno i žene počele rađat čudnu djecu, ni nalik domicilnom stanovništvu. E pa gospodo, dosta je bilo. Znači sa današnjim danom - skupljaj kablove svi kolko god vas je naviklo dolazit i tergijat po Dalmaciji i da vam nije više palo na pamet ić tamo. Dobićete napismeno moju odluku i izvolićete je isporučit svima naokolo koji su se nešta krvi napili jadnim Dalmošima. I nemoj da mi neko sad kaže da ne znate ko sve dolazi, jer znam da još imate živa sjećanja sa zadnjeg tergijanja.
Pisar donosi cijeli hrpu duždevog pismena, u nebrojeno kopija, i dijeli ih nazočnima.
- Znači ovaj je bogac crko prepisujuć, a ja sam crko potpisujuć. Izvolite to razdijelit i dobro se pobrinite da tamo više ne bude plažnih incidenata. E da, do mene je došla vijest i da planirate radit nekakve brodove na kat pa da vas se više može natrpat i ić tamo ludovat. Nemoj slučajno da do mene dođe vijest da je neka takva skalamerija doplovila do Dalmacije, jer će svi sa broda požalit dan kad im je babica presjekla pupčanu vrpcu. I sad ravno razdijelit ova pismena, i ni blizu Dalmacije. Ni sad, ni ubuduće. Kad razdijelite - ravno kući.
Dužd izlazi, Normani se zgledavaju.
Nije im jasno otkud dužd zna za njihove nestašluke.
- Ma to je sigurno onaj šta je pjevo i pio s nama...znate onaj šta je pjevo iz sve glave "Dalmatinac saaaaam, tu sam rođen jaaaaa"...dam se kladit da nas je on sjebo. Sto posto. Meni je pričo da ima neku gažu u Mlecima. Pa je popio i prolajo i eto ti sad - kaže jedan od njih.
Normani klimaju glavama.
- Al nije ni to loše, okrenućemo malo pa udarit na drugu stranu. Ima mora kolko hoćeš, ko zna dokle možemo stić. I dosadilo mi više brate, svako ljeto isto, a i vino su lani opako razređivali vodom, dva se dana nisam uspio napit ko čovjek. Ja vam kažem da ovo nije loše.
I tako je Dalmacija po prvi put u povijesti ostala bez strendžera po svojim kalama.
Post je objavljen 08.02.2021. u 18:52 sati.