Marketing
SI CA, KUMPARE !
U siječnju mjesecu 2009. godine pokrenut je portal www.basnasbriga.com, prvi paški karnevalski portal namijenjen očuvanju i promicanju paške kulture i paških karnevalskih običaja.
Na ponudu Jure Orlića-Kalda spiritus movensa tog prvog karnevalskog portala, od prvih dana postojanja bio sam suradnik na portalu, na kojem je bilo objavljeno preko četrdeset mojih tekstova.
Nakon odlaska spomenutog Kalda s čela portala prestala je i moja aktivnost na portalu. Portal je preuzela druga postava ljudi koji su imali drugačiju viziju portala koji i danas egzistira kao službeni portal Karnevalske Udruge Markova kumpanija Pag.
Prošlo je jedno desetljeće od objave mojih tekstova i nisam baš siguran da se ljudi sjećaju tih tekstova poglavito mlade karnevalske snage. Osjetio sam da bi bilo dobro podsjetiti se tih tekstova koji su mnogi izazivali razne komentare na portalu.
Jedan od tih tekstova je i „Si ca, kumpare“ koji je objavljen na današnji dan pred jedno desetljeće.
Podsjetimo se kako je to izgledalo:
SI CA, KUMPARE !
-Si ca, kumpare ?
-Ki, ca ja? – zapita me on kontrapitanjem.
-A da ki ? Ne vidim nikoga drugoga blizu nas.
-Muc. I pusti me na miru ća! – odbrusi mi on. Dekapoto je potloh, na pajolima.
A bura je puhala, hitala kaići oko sebe, a on pod francuskom kapicon, u tankom terlišu, cisti mriže. Misli san da će se poledit, ali zubato sunce mu je davalo teplinu. I više je šumja na koga legionara, nego na šesnog Pažanina od pred nekoliko godišća.
-Ca Ti je ? Lupilo Ti uglavu po vome vrimenu cistit mriže. – nisan se ni ja da.
-Govno mi je. Zaruzinavi san. Isto, kako i stara kuverta od broda. To mi je, mona jedna. Si kuntenat ?
-Ma, daj, daj. U tim godišćima !
-A, ca Ti misliš da ja iman malo godišć. Šezdeset i tri, su se nabrale, kumpare moj. Radi toga sam potloh. Tako i ona moja doma, dva godišća mlaja. Ca će bit kad uvatimo sedandeset i više. Ako nas vrag ne digne prije vrimena, daj Bože.
-Ca, govoriš tote munješćine. Moj otac, ki je kako noštromo celi život naviga kaj i ti, toga se vajda spametiš, ima već sedandeset i osam. Pred neki dan kad je umra mu vršnjak, znaš ca je reka ? Da sada, hvala Bogu, u grad ni više staroga covika !
Oživi san covika. Pa se je još i slatko nasmija. Sto, vragov Ti je uglavu. Ca si mene naša ovde. Ali mu je sve jedno bilo drago. A vo lito, kad smo se sritili kaićima u Slanu, mi je reka:
-Ćuhaj, pozdravi oca ! I reci mu neka gre naprid i neka ne govori pizdarije, po njegovu. Jušto, nisu to, mala, više ona vrimena, kada smo se mogli šulacat do mile voje. Neka se kumpar derži još i tverdo sprida. Tako mu reci.
Onda je zaderma još jedan reful bure i hiti mu francusku kapicu pod pajoli. Sprignu se je za njin, ali ga je bura opet hitila daje. Skoro je lupi glavon u jargolu. I znan da on sad od muke, morda i naglas, kaliva svi kvadri svih svetih od neba i da je opet potloh.
Vidin ga da je uspi uvati tu kapicu i stavit je naglavu. Daje mi neki moti, ali kako gren ća, da mu dan mira, ne mogu uvatit ca mi oće reć. Vajda mi je sti dat sinjal da se i on gre prijavit za cimitar, od muke. Hvala, Bogu samo da je uvati tu kapicu, jer ga je mogla guštat.
-Ali poce je karneval, a on je bi mujen za maškaramin i tancima. Kako je samo zna reć:-sviraj mi ingliš valcer, jesi cu ! Pa će ga možda boje nego ja oživit «paški karneval».
Karnevale dobro mojeee,
Kar-ne-vale, dobro mojeee !!
Odra si mi šjole mojeee,
O-dra si mi šjole mojeee !!
Zgotovjeno:
Rijeka;2.02.2010.
Branimir Maričević
Post je objavljen 02.02.2021. u 08:48 sati.