Koliko li samo covjek za svoga zivota premetne stvari preko ruku. Kupujemo, bacamo, pa opet kupujemo, preuredujemo, mijenjamo, opet bacamo..., ili dijelimo . Mislimo da cemo nekog usrecit ako smo mu dali stari lezaj , ormar ili staru kuhinju. Mišlju da cemo usrecit nekog,ustvari usrecujemo sebe, podizemo se u svojim ocima, kao, ucinili smo dobro djelo, ocekujemo nagradu, cekamo da nam se nesto lijepo desi....zamisljamo da ti ljudi koji su dobili nesto ,sto bi mi bacili, sad uzivaju u tome, misle na nas, zahvaljuju do neba. Sad smo sami sebi bitni, zamisli,mi smo dobrotvori ,nesebicni i humani. Vecina nas je takva, dajemo visak, dajemo sto nama ne treba a ne ono sto drugom treba,dajemo da kazemo da smo dali i da smo mirni pred bogom, dajemo jer to svi cine.....a ustvari bi trebalo biti drugacije. Trebali bi pitati ,gledati, slusat.....treba pratit necije potrebe, zivotne navike, treba dati sebe, svoje vrijeme, svoje osjecaje,slobodno pustiti suzu dok slusamo neciju zivotnu pricu,dati i ono sto mozda nemamo dovoljno ili uopce...kaze se- otkinuti od svojih usta....onda je to humanost, dobrota...
I ne vikati ,ne oglasavati da smo dali, pruzili....sutimo!“ nek vam ne zna ljevica sto radi desnica”....
A tek onda imamo pravo na osjecaj ispunjenosti, ponosa samim sobom,zadovoljstva....
Ima ljudi, naravno, kojima je ono sto mi radimo povremeno,( pomaganje), nacin zivota.Oni pomazu i kad nije potres,poplava i druga ugroza....daju sebe ,svoje vrijeme, svoj trud.....Jedna od takvih je gospođa Branka Baksic Mitic, dogradonacelnica Gline, koju mnogi ovih dana spominju,a eto i ja imam tu potrebu...Bravo gospodo, svaka cast, zelim vam svako dobro...
Post je objavljen 15.01.2021. u 16:00 sati.