Postoji jedan nacin na koji se mogu dignuti iz bilo cega.
Da, imam dosta ruznu postporodjajnu depresiju. Imala sam i predporodjajnu.
Ali nisam bespomocna.
Vidite, spadam u kategoriju visokofunkcionalnih.
Mi se samosazaljevamo mrvicu manje, a gazimo mrvicu vise. Pa sad necemo plakati.
Necemo jer... Postoje ljudi kojima je gore. Postoje ljudi koji nas trebaju.
I zato si ne dozvoljavam pasti.
Odlucila sam raditi stvari koje znam najbolje.
Uciti djecu i pisati. Uz redovne kucanske poslove i brigu za malecku.
Jedna moja bivsa ucenica me zamolila da je spremam za maturu. Prihvatila sam. Kaze da im nedostajem.
I oni nedostaju meni. To su moja djeca.
Uz to, pruzila mi se prilika da svoj hobi s pisanjem i citanjem pretvorim u honorarni posao. Doduse, na stranim jezicima, ali hej, imam ja C1 diplome iz dva razlicita.
Kad se zelim opustiti, puno citam. O znanosti.
Gledam i PBS SpaceTime. Imaju kvalitetnih kratkih videa, taman ono malo da zagolica onaj dio koji zeli znati vise. Uroniti dublje u to.
Tako da, ne brinite se za mene. Jaka sam.
Samo se trebam opet ubaciti u vise okretaje.
Sve vas voli, M.
Post je objavljen 11.01.2021. u 21:05 sati.