Pozdrav u džepu,
salutiranje pržini
u okretu pokušaja
bez ponosa i reda
da se okrene
ljuska koračnice.
Tko se oštri jutrom
licima pokore i
molitvom dozvole,
načinom hoda
blatno gleda
u san, u dušu.
Zagrijavam se
tvojim tavanom
da ispadnemo
s mojeg
u letu pogleda
koji grizu tutnjom
dok jeka svira
nebom
i diramo note,
smijemo se
ludilom karnevala
i plesa zaborava
poput krila
dok zadnje
pero ne ispadne
u gnijezdu izvora.