Zadnjih godinu - dvi dana teško mi pada jest bilo kakvo meso, sem ribe il piletine. Danas je sestra pravila odličan ručak sa svinjskim kotletima, rižom i umaku od vrhnja i gljiva, stvarno je dobro jelo, al meni kotleti tvrdi, žilavi, pali mi na želudac kao da san nekakav otrov pojeo. Nešto razmišljam, koliko je moralno jest neku životinju koju nisi u stanju ubit. Mi kući odgajamo domaće piliće i moji ih kolju za hranu. Ja ih ne bi moga zaklat, ali uživan u jedenju njih. I kontan je l' to moralno? Ako ih nisan sposoban ubit, onda ih ne bi triba ni jest. Mislin da je vegetarijanstvo, možda moralnije, jer da smo svi vegetarijanci životinje ne bi patile. Mada možemo bit i mesojedi i smanjit nedopustivo tretiranje životinja u farmama, u kojima žive u užasnim uvjetima i slično. Može se borit protiv toga i ne bit vegetarijanac, ali opet, ako je moguće da svi budemo vegetarijanci, ako nema posljedica po zdravlje, to mi je moralnije nego jest meso. Ja ga ne jeden puno, al svejedno, opet ga jedem. Ko zna, možda nekad postanen vegetarijanac, prije san moga jest svako meso, sad mi većina mesa teško pada na stomak, tako da, možda mi ne bi bija problem bit i vegetarijanac.
Post je objavljen 28.12.2020. u 18:32 sati.