Marketing
Pametan piše...
Noćas sam se probudila u dva sata pa gasila alarm da me ne probudi u pola šest. Jer sam od danas šta? Na godišnjem odmoru.
Pa nakon buđenja u dva opet malo buđenja oko pola pet i pretvaranja da se spava, dok mi nije narasto tlak jer nisam više mogla zaspat. Ko će insomniji objasnit da ne moram ić radit. Pa sam poslje kave otišla po grincajg, češnjak, piletinu, oslića ( kojeg nisam našla ) i stalno mi zvoni po glavi da nešta trebam kupit al ne bi se sjetila šta da me neko ubije. Došla kući, strpala prat zavjese, oprala prozore i nastavila razmišljat. Popeglala ove jedne šta se moraju peglat, povješala sve nazad na prozore i nastavila razmišljat. Strpala prat crni veš, prostrla ga, i dalje pojma nemajuć šta sam još trebala kupit. I onda idem izvadit faširano za sarmu iz kištre, i eto prosvjetljenja - trebala sam kupit crveni luk, kak ću filu napravit sutra ujutro bez crvenog luka? Šta znači da ću sad morat u dućan po jebeni luk.
Al to nije sve. Kad smo već kod crvenog luka, mislila sam danas skuhat grah za salatu pa ga smontirat u veliku teglu ( onu od tri kile, grah salatu jedem uneznano ). Naravno da nisam namočila grah. Znači sutra prvo frkanje sarme, pa kuvanje graha, pod uvjetom da ga ne zaboravim namočit večeras.
Al ni to nije sve. Jer sam se maloprije sjetila da nemam blage veze gdje mi je stalak za bor. Šta znači da će bit red popit normabel pa ić u pretres prostorije zvane mauzolej u kojoj stoji sve ono šta se koristi jednom godišnje, one ranjglurine za ajvar i plastičnjava za kobasijadu i mesarski stol i produžni kablovi ispravni i neispravni. Majkosvetabožja. Pa trebala bi mi tri ona glomazna krvosljednika da im dam da ponjuše bor pa da u mauzoleju nađu jebeni stalak. Ko zna kud ga se uguralo kad se vadilo flašice za ajvar i kisele krastavce, i one stoje u mauzoleju.
Ja zapravo imam dvije opcije. Jedna je da u roku sad počnem zapisivat sve šta moram napravit il kupit, jer ovo izmiče kontroli. Jebote još ću sutra umjesto sarme skuvat filanu papriku. Druga je da preselim nekud u vražju mater, gdje je temperatura četrdesetpet u hladu. Ko recimo ova kućica na plaži. Nit prozora, nit zavjesa, nit gore kamini, nit treba usisavat. Kad se digne plima - opere pod i pobere mrve od kruha i pobriše prašinu. Kad je nevrijeme - opere sav raspoloživi mebl, znači ne treba prat tepihe i zajebavat se sa pasent jastučnicama. Bor utaknem u plićak i gledam kak šljašti dok pijem ono neko sranje u kojem stoji mali kišobrančić.
Jedino bi mi falila sarma. Ko bi je kuvo na plus četrdesetpet? Al kad bolje razmislim, nije to čak ni loše; lagano frčeš u badekostimu, ne treba otvarat prozore dok kipi jer je sve rastvoreno...milina. Samo treba pazit kod zaprške, da ne špricne po golim nogama.
Drugo je čista idila.
( photo by Home Inspiration Ideas )
Post je objavljen 22.12.2020. u 18:26 sati.