Sinoć sam naime zaspala pred teveom i probudila se u pola noći, pa mi bilo bezveze ić pisat da se ne razbudim, samo popila šlaftablete i nastavila dalje. Pa kad nisam sinoć, ajmo jutros jedan kratki elaborat o predbožićnom ugođaju po dućanima.
Bez obzira na epidemiološke mjere, il bolje rečeno zbog straha da se ne prošire pa će doć do nestašice namirnica po frižiderima i kištrama i špajzama, ljudi se znoje pod maskama i trpaju u kolica sve šta bi moglo usfalit u nadolazećim blagdanima. Ja nisam išla u šoping epskih razmjera, al u jednom od centara zatekla sam determinirani kaos. Iz zvučnika Mariah Carey milozvučno pjeva o tom šta oće za Božić, pa se sve nadaš da će se pojavit i na mesnici, da joj sfašira meso il nareže kulen. Malo morgen; prodavači iscijeđeni ko limuni od prohtjeva - ne taj komad, to je premasno, ovaj desno...e taj da, i daćete mi još komad vratine, to nek bude masno, i onaj komad rozbratna za juhu skroz u ćošku...Luda kuća. Momentalno zaobilazim mesnicu, jer barem četrnajst ljudi čeka da se ovaj šta kupuje ko da ide smak svijeta smiluje i prestane izbacivat narudžbe.
Dok Mariah i dalje nabraja šta oće - šta neće, ja idem prema voću i povrću jer tamo nema nikog. Dok uzimam povrće za juhu i poriluk gledam neku ženu, širi redom stolnjake i male i velike i srednje, drapajuć najlone u koje su umotani; ne sviđaju joj se uzorci pa ih sve sfafulja nazad na policu skupa s najlonima i nadire prema girlandama i kuglicama. Razvlači sve ko bijesna, al ni to joj se ne sviđa pa gura nazad kud stigne, šta na pravo mjesto šta tamo gdje ima mjesta, pa ima kuglica i među limenkama graha jer joj se par otkoturalo po podu dok je raskapala po asortimanu. Pa kud će tolko hodat, digne kuglice i s njima među grah šta bijeli šta šareni, nek znaju oni kojima treba grah u limenci da dolazi Božić.
Dotle je Mariah završila, eto Georga Michaela. Uzimam neki omekšivač pa skrenem prema policama gdje stoje čarape - eto opet one šta je razgrtala stolnjake i nakit. Sad je muče kuhinjske krpe, pidžame, gaće, deke i plahte. Širi sve šta joj dozvoljava raspon ruku, pa gura nazad jer zaključuje da je to sve bezveze. Usput mene pita da joj dohvatim neke prekrivače jer je preniska; reko evo odma ću ja, samo se malo izmaknite zbog korone i daj ih molim vas raširite da i ja vidim kakav je dezen, pa ih zgurajte u onu kištru sa smrznutim povrćem jer vam se sigurno neće svidit. Obadvije, svaka sa svoje strane, zaključujemo da su bezveze jer su narandžasti, a njoj navodno trebaju tamnocrveni ( mislim...treba njoj i normabel od pet miligrama, da zabunom ne podrapa i vreću hrane za cucke od dvadeset kila misleć da je unutra nešta neophodno za Božić u njenom domaćinstvu ).
Dok idem prema blagajni, vidim je da bez obzira na jebenu masku isprobava osvježivače zraka, one u spreju; šprica žena na sve strane i njuška zrak ( to je skroz ok, čim osjeti miris znači da nije izgubila njuh i nema koronu ). Ipak bi trebalo uzet osvježivač u duhu nadolazećih blagdana, kud ćeš uzet limun il recimo lavandu; sad najbolje paše miris bora il vanilije, da susjedi misle da pečeš vanilkiflice kad dođu k tebi. Al svejedno isprobava sve i ne uzima nijedan. Iza nje ostaju kašljuć svi drugi nesretnici koji su nabasali u mirisnu zonu i dave se ispod rođenih maski.
Šta sam htjela reć? Prodavačima u ovim novonastalim okolnostima zbilja treba dat beneficirani radni staž. Samo iza ovakve jedne trebaju tri prodavača da pokupe sve najlone i poberu kuglice i slože sve šta je raskopala u naletu potrošačke groznice. Šta bi tek napravila da je iz zvučnika začula Poguese, mili moj Bože...plesala bi po pilećem rasjeku i smrznutim ribama sve dok ne bi došla hitna.
Post je objavljen 15.12.2020. u 08:18 sati.