Proslo je dva tjedna od prvog oboljelog doma. Sad smo vise manje zdravi. Na mahove nije izgledalo dobro. Ali uspjeli smo se izvuci kompletni. Doduse, sa sveukupno valjda sto kila manje na nas 6 doma.
Neke od nas je teze, neke jace pogodila. Ja sam koronu prehodala. Jer nisam imala luksuz da je prelezim. Ne s malim djetetom i ostalima bolesnima.
Brini se o maloj, skuhaj rucak, skuhaj caj, pocisti ovo, pocisti ono... Nisam imala vremena da se razbolim.
Ali me zato oslabilo. Osjecam umor kakav nisam nikad.
Mozda mi nedostaje to da se netko brine o meni. A ja sam preponosna da priznam da nekad ne mogu. Da mi treba pomoc. Da sam umorna i da ne ide.
Dok ovo pisem, malena se budi. Jutarnja rutina, pelenica, hranica, ljuljuskanje. Usput, kuhanje rucka.
Jer mame se ne umaraju. Mame nikad nisu bolesne.
Post je objavljen 15.12.2020. u 08:07 sati.