Marketing
O tome kako je Mehagina kći kupovala kuhinju...
Hoću da kupim kuhinju pa našla najjeftiniju. Nazovem onaj (neću da ih reklamiram nisu zaslužili), salon da pitam jel uz kuhinju dođe i sudoper, a oni meni –“Gospođo kakav sudoper, nigdje to ne ide”. Prvo i prvo nisam ja nikakva godpođa, jer da sam gospođa ne bi uzimala najjeftiniju kuhinju, drugo,ne kupujem ja kuhinju svake godine da znam da ne ide sudoper s njom. Zovem ja njih opet da pitam možel stari sudoper da ga iskoristim za ovu novu. Kontam kolko sam dosadna na kraju će mi reć- evo ti nosi džaba i nemoj više da bi zvala. Ja se dvoumim i troumim oko kuhinje od 210 KM, a Vinona Rajder prodaje svoju vilu za 5 miliona dolara. Nije fer, sta je ona bolja od mene?
Prvo sam odlučila da kupim kuhinju dužine 1.80 cm, a kad su mi obračunavali cijenu iste, vazduh i štajaznam šta sve ne spada u cijenu, ja smanjim na 1.40 cm….Kad ono samo mala razlika u cijeni-gotovo pa isto. Ja smanjim na 1.20 , kad….opet slična stvar. U nadi da ću ih zeznuti ja smanjim na metar! E sad više nemam šta smanjivat. Što sam smanjivala, smanjivala sam!
Zovem ja kroz tri dana jedan drugi salon namještaja, kaže meni neki šef na telefon: “Jeste vi zvali zbog kuhinje na “L”?”. Ma kakav EL, nema tu Ela, sve što je na El nema šansi kod mene, kod mene samo prolazi ravna linija i zdra’o. Gdje ću ja na L kupovat kuhinju, to ti je od suhog zlata: šporet sam pravi hranu, a frižider se puni sam od sebe, o cijeni da ne govorim, Ha ha ha, prosto mi smiješno da me to neko pitao.
Kad već pominjem frižidere, sjetih se OBODIN frižidera. Njih je proizvodila Crna Gora. Cijela Jugoslavija ih je pokupovala i taj crnogorac nikako nije htio da crkne. Zbog nevjerovatnog kvaliteta, OBODIN firma je propala. Razlog: nije imao ko više da kupuje-svi su ga kupili, a oni se ko za inat nisu kvarili. Danas frižideri imaju 3 godine garancije. Stvarno ne znam kako je tehnika nekad bila kvalitetnija? Ili je sva poenta u tome da firme ne propadnu, pa je bolje nešto proizvesti da se pokvari za 2,3,5 godina, nego da se ne kvari.
I tako, da se vratim kuhinji…Odem ja na oglase da vidim ove stolare što se oglašavaju po internetu, kad nađem jednog . Tvrdi da je povoljan. E sad šta znači to povoljno- diskutabilno je. Ali ajde da vidim. Pošaljem ja njemu poruku, upit i tako to. Odgovara on meni opet sa “Gospođo”, bez obzir što mi je nick na oglasima “dragon women”, a kod njega “digitalni dasa”,stiže mi odgovor: sa apotekom 600 KM, bez apoteke 500 KM. Ne znam bil plakala il bi se smijala-do vraga šta mu je apoteka? Pišem ja njemu opet da mi da objašnjenje-ŠTA MU JE APOTEKA? I ne znam da to postoji uopšte! Bez toga živim cio život, šta će mi sad? Uglavnom, da skratim: apoteka je nešto totalno nebitno.
Pao mi je na pamet Sokrat i priča o njemu kako je redovno išao na pijacu, ali nikad ništa nije kupovao, jer je samo htio da vidi bez čega sve može da živi. Pa i mi ljudi, mislim da smo previše umaženi. Neke nepotrebne stvari pretvaramo u potrebne. Stvaramo si iluzije. Dajemo prednost materijalnim stvarima da nas obilježavaju. Na kraju svega sa sobom ništa ne ponesemo, nego odemo baš onakvi kakvi smo se i rodili. Ali, kad nešto shvatimo, zašto to uvijek bude na kraju?
Poznaje li ko još neke majstore, osim ovih što prave kuhinje?
Slijedeći post: kupovanje trosjeda :- )
Post je objavljen 06.12.2020. u 14:25 sati.