Ja sam od sinoć sva smuvana od te puste magluštine.
Došla kući s posla, nabrzaka jela i naložila kamine, pa se zamotala u moju najdražu crvenu dekicu da pogledam neki film s Meryl Streep, pa ću kad završi nešta i napisat. Probudila se u jedan sat u noći, znači pisanja bez. Dotrpala kamine, popila šlaftablete i stavljala slike magluštine koju sam uslikala iduć s posla, čekala da mi se prispava. Opet zaspala i sanjala da brojim neku papirnatu lovu, sve mi bilo žao kad sam se probudila.
Jutros se probudim, a vani ne magla nego magla na kub. Znači ne vidim kuću prek puta ceste. Sve cmuljavo i odurno. Navrat nanos ispijanje kave, loženje kamina pa u dućan; sve mi došlo da bacam mrvice ko Ivica i Marica, da pogodim prvo do dućana pa onda nazad kući. Kupila u dućanu najdražim frajerima jednake smeđe roščiće od soba za na glavu, da imaju sad za svetog Nikolu pa nadalje. Jedva pogodila nazad kući, magla se još malo i zgusnula dok sam ja bavila po dućanu. Donijela drva, usisala i dočekala najdraže frajere koji su odmah natakli roščiće i nisu ih skidali uopće s glava. Spekla nam piletinu i krumpir za ručak. Prvi incident usljedio je kad je manji najdraži frajer sjedo za stol; malo se proklizo i poletio na glavu dolje, srećom se zaostavio bratu na koljenima. Meni je kroz glavu samo šibalo - mogo je razbit glavu na stakleni stol, mogo je past na glavu na pod, preznojila se u milisekundama. Jedva ga nekako posjela i priprijetila da sveti Nikola ne dolazi djeci koja padaju sa stolca. Najdraži frajer zatražio kiselih krastavaca uz meso i krumpire. Eto incidenta broj dva; još su mi ruke bile van kontrole od incidenta sa padanjem manjeg najdražeg frajera i bubne mi teglica s krastavcima na jebeni pod i raskrka se u paramparčad. Leti po krpe da poberem tekućinu, kupi staklo i krastavce u lavor, jelo mi se hladi...Ajde obavim i skupljanje zimnice s poda i pojedem ( ručak, ne krastavce iz lavora ), pa uspavam manjeg najdražeg frajera i ubijem i ja malo oko, da smirim organizam iza stresa. Kad se manji najdraži frajer probudio, izjavi da je žedan i eto incidenta broj tri - krene stavit čašu s vodom kraj tevea, čaša se prevrne i voda se rasklizi na sve mile strane. Opet leti po krpe, papirnate ručnike, diži teve, moli Svevišnjeg da voda nije došla do kablovinja.
Dalje je nekak išlo svojim tokom, malo igrali kaladont, gledali crtiće, crtali, natezali se s večerom jer je manji najdraži frajer odbijo jest sve dok mu nisam priopćila da sveti Nikola ne nosi poklone djeci koja neće večerat.
Roditelji došli po najdraže frajere i kad su oni ušli u auto iz gepeka mi pod okriljem još gušće magle izvadili vrećicu sa poklonima za svetog Nikolu. Preostaje mi ujutro po magli nastojat pogodit u dućan po slatkiše za u poklone. Šibe ne stavljam jer se manji najdraži frajer i dalje užasava Krampusa, unatoč svim mojim prijetnjama da ću Krampusa dokrajčit metlom.
Evo gledam Rockya, ižmikana ko periljak od incidenata i magle. Koliko je lakše bit dijete i iščekivat da vidiš šta je sveti Nikola stavio u čizmu.
Post je objavljen 05.12.2020. u 21:33 sati.