Hoću džem za kolač, džema nema.
Ne volim one kupovne sa pektinom, sad ću sama da napravim.
Od voća grožđe i jabuke na raspolaganju. Nisam čula za taj džem, pa rondam po zamrzivaču i nađem aroniju, domaća, neprslkana, što bi rekli lek.
Konsultacija sa Googlom je bila burna. Od sipati vrelo u tegle, do čekati da se ohladi. To je valjda glavno, a ne kako doći do sipanja. Google savetuje dodati začine po volji. Ne znam da li misli na papriku ili biber, možda origano. Ja dodala cimet.
Najviše mi se dopalo, pospi šećerom i čekaj… Čekala da prenoći
Dobro je
Ujutro, bolje sipati vino pola čaše nego vodu. I sa tim se slažem, ali mi žao onog vina. Vino za kuhanje, prosto, jeftino, ne kupujem, pa ga i nema. Krknem muskat.
Dobro je.
Kuham, kuham, mešam mešam, peni peni, gotovo.
Dobro.
Gvirnem u Google, kaže izmiksati kad je prohlađeno, pa dokuhati.
Dobro.
Onaj miks štap nemam, sad ću ja mikserom…
Ljudi moji, kad je aronija počela da se buni, da skače, da beži iz kuhinje. Jedva izmiksah tek za čašu i pol kad još dokuham.
Dobro.
One bele pločice su veselije sa crvenim tačkicama, a i kuhinjske elemente sam planirala da perem.
Mali problem su pločice na podu jer sam se zalepila na pod, pa ću morati baciti te papuče, skupa sa svim što sam imalana sebi. Potsećam na Keri.
Kad sam sve sredila, iz kose sam izvadila još tri bobice aronije… hajde ponovo na kupanje.
Nije loše ispalo. Ko se usudi neka proba, otvorena sam za konsultacije, što bi se reklo, magistrirala sam na aroniji.
Budite mi zdravi veseli debeliškasti (ili vitki kako ko voli)
Ako nastavim sa kuhanjem, biću ovakva...
Post je objavljen 04.12.2020. u 10:29 sati.