Jučer sam još jednom, ne znam po koji put, shvatio, da nema smisla kalkuliranje s cijenom hrane. Ujutro je padala kišica, ja sam Jina požurivao nakon šetnje uz stepenice, on je poslušno pojurio, skliznuo se i pao, ovaj put srećom bez posljedica, no ja sam još dugo bio u šoku, koliko smo ranjivi. Automatski sam odlučio ujutro jesti sve nešto nezdravo, što bi se reklo pošteno podimljeno.
Onda mi je ujutro doručak pokvarilo ono govno od čovjeka, bjelovarski trovač pasa, ne pratim naslovnicu pa ni nisam znao da on još piše, ovdje je jedan sličan njemu, isto nabildan, vrlo brzo dobio s leđa po glavi, valjda se još oporavlja. Što sam ja tada komentirao, nije važna snaga, važna je tehnika.
Još sam pod dojmom nedavnih blogerskih prepiski, otkako nisam u čelništvu sindikata ne dolazim ni u Zagreb ni u Split, pa se ne družim niti razgovaram, ajd dobro, valja malo i tračati, ljudski, odveć ljudski...