Noćas sam, nakon tri i pol godine borbe sa insomnijom, konačno srušila rekord u nespavanju.
Znači napisala ono šta sam napisala, popila šlaftablete i zaspala. Probudila se u pola dva ujutro, ko da sam spavala dva dana a ne dva sata. Toplo mi, ugodno, reko zaspaću ja za sat, sat i pol. Ništa. Tri ujutro, ja iz šlafcimera selim u dnevni boravak jer mi se više ne da prevrtat. Upalim teve, mislim si - pa možda me uljuljka kakav film il serija. Ništa. Pa pušim, jedem kekse, pijem vodu, prolijevam vodu. Brojim ovce, došla do tristočetrdeset. Ništa. Nadala se da će naić i pastir da ga priupitam par stvari, kad već nemrem spavat. Nije se pojavio, biće čovjek spavo dok sam se ja baktala s njegovim povelikim stadom. Pojela jabuku, štračila još malo po teveu. Zapalila još jednu. Pala mi oko četri sata i pepeljara na tepih pa sam kupila ćikove, šta mi je drugo preostalo. A sve na žmirećki, sigurna da ću barem malo, barem pola sata zaspat. Ništa.
Digla se izbezumljena u pet i dvadeset, naložila kamin i skuvala kavu. Razmišljala kak ću uopće proboravit dan na poslu jebote, duša u meni spava. Jedva došla do kuće, sve posrćem ko da iz svatova idem. Pa se izula, oprala ruke i legla i zaspala valjda još dok sam se pokrivala, jedno sat i pol spavanja bez da sam se pomakla.
Onda su došli najdraži frajeri pa sam imala prigodu gledat crtanje krampusa, orašara ( kojeg manji najdraži frajer zove kakaljin, jer sam mu ko zna zašto počela pjevat Kaljinku kad se igrao s njim ), dvogrbih deva i Elze iz Frozena. Jeli ćevape i kinderpingui i toblerone. Igrali kaladont, čak i manji najdraži frajer s vremena na vrijeme sad uleti s pravom riječi. Kad su otišli, zamotala se u dekicu jer se al nikako nemrem dobit, ižmikana sam ko periljak.
Sad razmišljam jel da uopće idem spavat, šta da radim. Jel da popijem tablete sad il kad se probudJim? Jel da tokom brojenja pitam ovce gdje je pastir, šta bi on spavo dok se ja zlopatim i okrećem ko prase na ražnju?
Blago svima vama koji zijevnete, legnete i zaspite, kako vam zavidim. Ja evo imam podočnjake ko sarme i samo se nadam da ću noćas odspavat barem donekle normalno.
Osjećam se ko da me pojelo, napola provarilo i povratilo jer sam neprobavljiva. Uništiće me to nespavanje.
Post je objavljen 23.11.2020. u 22:37 sati.