Dragi moji blogeri,
ovih sam dana više doma, više no što bih to htjela, pa čitam međusobna prepucavanja ljudi koje sam upoznala i zavoljela. Ili kroz pisanje, ili uživo.
Kao da samo čekate i malo neslaganje, odmah krene egocentrično nadjebavanje, u kojem naravno ko u svakom egocentričnom nadjebavanju, nitko ne odnosi pobjedu normalnim argumentima, već je sve to samo i i isključivo šamaranje nepotrebnom grubošću i vlastitim, uskim i osobnim interesima.
Zaboravljate da je svako neslaganje s nekim i nečim, jedina prava prilika da se izdignemo iz svoje vlastite magle, kratkividnosti i prizemnosti.
Kad mi se lijepo kaže da baš i nisam potpuno u pravu, ja ću zastati, pomalo razmotriti situaciju iz drugog i trećeg osvjetljenog kuta, proširiti vlastitu premisu zbog koje se možda godinama vrtim u krug, grizući samu sebe za rep, ko napušeni hrčak koji ništa nije i ne želi naučiti.
Tugica mi je jer znam da je to do napisanog. Izgovoreno bilo bi kud i kamo blaže, ljepše i smislenije.
Tugica mi je jer vas poznajem.
Uživo bi se sporazumijeli i super slagali.
Pa koji vam je ?!!!
Svi smo u istom dreku i niko se neće iz ovog čitav izvući.
Treba kroz sve to proći hrabro, dostojanstveno.
" Za tobom neka ostanu tragovi topliji i ljepši od tvoje kolijevke.." ( S. Lice)
Vani je napokon sunce. Sunce!
Ajmo van!