U zivotu mi je potrebno malo. Ili puno. Stvar je perspektive. Nikad nisam bila nesto osobito za materijalno. Dolazim iz radnicke obitelji s troje djece. Moji roditelji su nam dali koliko su mogli. Podigli su nas na noge i odskolovali tako da su puno radili i puno se zrtvovali. Mozda zato danas znam cijeniti rad i sve ono sto mi je dano.
Ne moram imati odjecu po zadnjoj modi. Ne privlaci me skupo i ekskluzivno.
Volim kvalitetu. To su nas naucili prepoznati.
U stvarima i ljudima.
I moje drustvo u stvarnosti je minimalno. Moji sustavi s godinama su spoznali da je tako bolje. Srce mi bude ponekad otvoreno, pa razocarano. Dogodi se.
Ali zato... Treba mi puno ljubavi. Njeznosti. Bliskosti s onima koje volim. Treba mi puno istrazivanja i cudjenja.
Trebaju mi detalji koji zivotu daju ljepotu.
Osmijeh. Zagrljaj. Poljubac. Ushit.
Samo to je dovoljno...
Samo to mi treba.
Post je objavljen 14.11.2020. u 07:03 sati.