Fakat nije lako odgojit muškarca.
Kolko god se trudim da bude samostalan svaki fakin put mi se to obije o ćelendru. Pa onda ti nemoj sve petput provjeravat i hodat nad njim ko kobac. Lepo mu jucer velim: " pripremi si obleku za sutra čistu i toplu" ;
" ma ne treba, ove sam traperice nove obuko, čiste su "
Reko, adjde de, velki je dečko, nek si sam bira, i gledam ga ujutro prvo: " ta majica ti je zaflekana, Fran, nemreš takav u školu, jesam ti rekla još jučer da to provijeriš, pa kaj ja fakat pričam bezveze, i blablabla, naravno, i sebi i njemu i dragombogu sam već dosadila, kosu bi si počupala najrađe kolko me jedi to, i ono njegovo:
" a, dooooobro, mama, evo, presvlačim se ",
Ko da sam ja ta koja je nekaj zasrala, i, onda opet obuće neku koja mu je pretanka, pa ja moram prigovarat i govorit kaj treba gore, natežemo se tak s tim ujutro kad su meni žifćeki tanki ko flispapir i na gumilastiku, ono, nikad ne znaš kad bi mogli popustit i speć te, a njemu se živo fućka, sjedi u kupaoni, kenja i pjeva, pa si radi frizuru zgelom još petnaest minuta, najmanje, tak da zadnjih deset prije neg moramo krenut mi veli mrtav hladan: " nekak sam ti gladan jako "
" sad mi to veliš, Fran? " pjena mi na usta već ide, al ne od kapućina fina.
" paaaaaa kad prije nisam bio gladan "
" da, prije sranja " mislim si u sebi i smijem se, jer napokon je počel jesti ko čovjek i to me veseli, od kad trenira plivanje jede ko velki, još malo pa bu i mene pojel kak je krenulo, pitam ga jučer kaj je jel kod dede, veli : " piletinu, krumpir i četri tosta ", onda je doma večeral bolonjez, maznul mi zadnji muffin sa pol litre mlijeka, nagovoril me da skuham griz i prije spavanja još kresnul kakao, da, mlijeko zbog njega kupujem u paketima, ono, inače ljudi idu dućan po kruh i mlijeko, a ja idem po paket mlijeka i kvasac za kiflice koje obožava, pa me navečer nakon plivanja nagovori da mu ih zamijesim i ispečem, al onda ih sve potamani još tople, nemre niš ni za drugi dan ostat, u petak sam kupila vreću mandarina, vreću jabuka i vreću limuna, do danas nam je ostalo par jabuka i pol vreće limuna i to samo zato jer nisam radila pitu. Mislim si, nek jede, drago mi je, al nemreš mi reć da si gladan taman kad se treba iz kuće izać, i daj si onda sam nauči uzet, dosta mi je tog gotovanstva njegovog, oš jest - uzmi si, njam njam njam, prosto i jednostavno.
Sve to s jelom i kakanjem i frizurom još nekak, simpa mi je, al izađemo već na cestu, stropoštamo se s četvrtog kata uz moje nonstop nekaj prigovaranje: " daj pazi kak hodaš ", veli mi:
" kad su mi noge ko puding", kaj ti to znači, i da ti ne bi i mozgić bil ko puding, mislim si u sebi, jer, koprvo, neopisivo me nervira kad se bedari na bilo koji način, pogotovo po stepenicama i pogotovo ujutro rano dok meni samoj mozak još nije na pravoj radnoj temperaturi, al najviše kaj mi muči jetra je to da je domaloprije se vukel po kući ko magluština ova vani i rastezal se skup s kišnim glistama, žvakal kruh s abc sirom ko da kamenje od asfalta žvače, a sad skakuće ko ptićica po štengama, dok ja sve gledam kak bu si skrenul nogu i već razmišljam jel imam za taxi do traumatološke, i onda me opali ko ćuška posred pi*$&, ono, ne šaka u oko, neg lopata blata prek celog desnog koljena s taman tolko trave da flek ribam pol vikenda i onda lupam po glavi samu sebe jer sam se bezveze mučila, a znam da travu nemre ni žičana kefa izvuć, a kaj je najgore od svega: moje dete u ponedjeljak ujutro dolazi zmazan u školu, ko " Pucko " jebeni iz čitanke za prvi razred iz sedamdezdevete, i još se usudi, nakon kaj sam mu pokazala to, tražit me da mu zategnem žnirance.
Ak ga taj tren nisam zakucala u šaht, nebum nikad, i sreća mu njegova kaj su mu naišli neki prijatelji iz razreda s roditeljima, jer mi je para na uši izlazila još u Martićevoj na epidemiološkoj dok sam drekec predavala, dobro da me doktorica nije poslala na alkotest dok mi je ruke pregledavala kolko sam se tresla od bijesa.
I vrtim si u glavi i brojim sama sebi: " da ti nisam rekla ", pa skužim da to kaj ja njemu govorm znači kolko i ovima kaj se okupljaju na prosvijedima bez maske govorit, božemiprosti, nije glup, al je gluh. Ne da ne čuje, nego ga ne zanima. To se zdravoseljački veli: " ne jebe ga ni pol posto kaj mu govorim. ".
I zato skidam kapu i klanjam se do poda svim ženama koje su odgojile muškarce. Ovaj post je njima u čast. i uz to bile i supruge i na kraju ostale zdrave pameti, a nisu se same prijavile u neki sanatorij na oporavak.
Ja ne znam, kolko god ga volim, ja bi ga nekad..... ma, nesmem ni reć, bolje da šutim.
Strpljen spašen. Znam samo da nekoj curi koja bu to sve trpila ja fakat nemam kaj zamerit.
Prvom prilikom uvalit ću se u neke toplice na rehabi,itaciju, pa barem i na jedno popodne.
Post je objavljen 09.11.2020. u 16:38 sati.