Marketing
Strah je dobar onom ko ga ima
Večeras na nebu možete vidjet spektakl zvan plavi mjesec, sad pa opet za devetnajst godina točno na ovaj dan. Znači noćas neću moć spavat od plavog, a ne od žutog govna; kako god okrenem - biće nezgodno.
Nego daj mi recite jel bi se usudili prić recimo ovakvom prozoru dok s neba šljašti plavo govno, puno da punije nemre bit? Ono, malo se navirit i ić poslikat zavjesu koju lagano ziba propuh? Ja ne bi ni za pune tačke bajadera, nema šanse. To je onaj isti prozor kraj kojeg sam prošla neku večer iduć na bus sa posla. Mislim da me ne bi oživili ni elektrošokovima da priđem pa da unutra nešta zaronda. Al zato imam frendicu sa posla koja bez imalo frke ide fotkat za moju fotokolekciju e da bi mogla popratit svoje pričice.
Nevezano za večerašnji plavi mjesec i prozor sa zavjesom koja leluja, pala mi je na pamet čudnovata zgoda žene koja je davno sa mnom radila, i ona nam je ispričala ovo šta ću ja sad vama prepričat. Ako je lagala ona, e onda lažem i ja.
Bilo je ljetno vrijeme, rekli bi Englezi summer time when the living is easy, i ona se skupa s mužem vraćala kući s neke fešte. Stigli su u svoje pitomo seoce zadnjim vlakom, negdje iza pola noći. Romantika je to, mlačna ljetna noć, tu i tamo zalaje neko pašče, javi se ćuk odnekud i tak. Njen je muž sa fešte išo malo otežano kući, popio par cuga viška pa ga je prebacilo u neku drugu dimenziju, ko raskuražio se čovjek malo. Jer putem kući morali su proć kraj seoskog groblja. I idu oni pored groblja, kad će on zagalamit - ustajte svi, jel ima ko jači od mene? Ona taman zinula da će reć - šuti, jesi normalan budalo jedna, kad iza živice čuješ glas - evo sad ću samo da se obujem.
Prema njenom svjedočenju, muž se rastrijeznio čim je počeo trčat i do kuće je pao jedno pet šest puta jer su mu se noge još uvijek saplitale od onih par cuga viška, a njoj je u stampedu pukla peta na novim sandalama pa je bosa trčala za hrabrišom koji je izazvo vokalizaciju iza živice od groblja. Nisu oka sklopili do ujutro pitajuć se šta je to bilo i jel moguće da je on onakav supijan izazvo onostranu reakciju. Dočekali prve pijetle, ona skuvala kavu pa otišla u dućan po kruh i cigarete jer su popušili svu zalihu.
Ulazi ona u dućan, kad će prodavačica - o, eto vas, čujem da ste sinoć imali juriš putem do kuće. Ona ostala zbunjena ko kopriva, pita prodavačicu da otkud ona zna. Kaže prodavačica - kako ne bi znala, čim sam otvorila dućan došo čovjek po svoj obligatni fraklić ( inače seoski kroner koji je popio šta Dunavom nije proteklo vode ) i dok je plaćo kaže - kako sam sinoć isprepado onu budalu ( pa spomene njenog muža ), stigli on i žena zadnjim vlakom pa udarili kući kraj groblja a ja sam iza živice taman kreno da izvinete pišat i on drekne - ustajte svi, jel ima ko jači od mene? Pa sam se javio i reko da evo saću samo da se obujem.
Rekla je samo da joj je došlo da ga zatuče onim potrganim sandalama, jer pretrpljeni strah ionako nije mogla naplatit. A muža dobro da nije zadavila kad je stigla kući sa kruhom i cigaretama. Šta zbog sjebanih sandala, šta zbog straha zbog kojeg je srušila svjetski rekord u trčanju na osamsto metara bez da je svjetska atletska federacija ikad za to saznala.
( photo by Danijela, hrabra cura koja radi sa mnom )
Post je objavljen 31.10.2020. u 22:15 sati.