Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/sekasmith2

Marketing

Sad bu pametnih savjeta

Jedva frenda nagovorim, otfura me u Jysk kod Zapruđa. Tam niko ni da nas konstatira. Njemu se žuri. Nađemo madrac mom sinu za krevet, blagajnica bu pitala jel imaju na skladištu. Nakon 15 minuta čekanja, živčanog cupkanja, ode frend i pita ju (celo vreme smo sedili 5 metri od nje, mogla je samo mahnut - nemamo na skladištu, niš ona) dakle pita on kaj je s madracom, veli ona - pa jaaaaaavil je koleeeeeeega da neeeeeeeeeeeeeeeemamooooooooooooo!!!!! Kao kak mi to telepatski nismo shvatili. Kokoš! Odma bi mi dobila opomenu pred otkaz, jesi ti normalna, taj madrac je 1/4 moje plaće, nemreš mahnut ili viknut - nemamo! - ?????

Pas mater, odemo u Jysk kod Rotora. Bijesni, požalimo se na ove kod Pevexa, ova ekipa sve već zna, rastepe se oko nas, šarmira, nudi svašta i kupim ja jastuke, ručnike, madrac, novi daktilo-stolac.
Frendu se pripišalo u međuvremenu pa ni htel u neko tamo grmlje niti birc nego do mene doma, ajd dobro. Znači za pišanje bu vozil 2 km. E al kad smo se vratili veli ženskica kaj tam dela da nek dođemo po madrac ipak sutra jer je od sutra popust 10%. Da sam znala kaj me čeka, jebeš 95 kuna, moji su živci preslabi. A i on ni mogel pišat u grmlje ili neki birc! Bilo bi mu prvi put vjerojatno! Otpeljamo stolac k meni.

Kak je GP u komentaru u prethodnom postu rekel - kad se družiš s krivim ljudima.

E veli frend dakle sutra odi tam (naravno da nemam auto, a hodat nažalost nemrem, da ne duljim), plati madrac a ja bum došel popodne k tebi po račun. Reko ak dolaziš po račun opet delaš 2 km, poberi mene i dofuramo ga skup.

Bil je srditi pa smo zaboravili istovariti jastuke, drugi dan je platil kavu i donesel jastuke.

Stolac slaže kći. Nede slaganje da ga - no dobro.
Stolac slaže sin, s nešto većim iskustvom, nede.
Zovem Jysk. Donesite stolac veli budemo vidli kaj je
Zovem frenda, veli nemam vremena za slaganje stolca ni za prevoz, pa bar do nove godine (užas, a kaj bu se vidlo pri kraju).
Zovem taxi jel može, nemre, korona, pa jebote nebumo lizali stolac, kak je to velko, bute mi auto zgrebali...
Jedan u naselju kaj prevozi i drapa cijenu, ima pokvaren kombi.

Zovem opet Jysk, veli druga ženskica donesite nacrt koji dio fali bumo izvukli iz drugog pakiranja. Mislim pa je, zato ja nemrem stolac ni složiti kad taj dio već fali za neki prijašnji.

Zovem treći put i velim da bum se ubila ak mi ne daju rješenje jer sam na rubu žifcih, dve noći ne spavam (ili kolko?) da mi je doma ruml, svinjac, nered i cirkus i da kaj nemaju nekoga, da bum ja prošetala sa stolcem na leđima (lažem ko svinja), da mi cura konačno neki autsourcing broj. Zovem, tip vozi niš nisam razmela al je uspel izurlati drugi broj. Nazovem, javi se jedan Goran (čim čujem da je Goran znam da bu riješeno, kud nisam nijednog upoznala kad je bilo vreme), veli nekaj slažem tu sam blizu, onda k vama. Došel je negdi za ćuku. Mi zadimili kuhinju, mogel si šunku osušit.

Dobar dan, dobar dan, vidim mlado, ubrzano, taj nebu davil, nosim mu imbus ključ, veli ne treba mu slovo L, puca od smeha ima najnoviji alat. Dobro. Vrti šraf s nečim kaj sliči na bušilicu reko misla sam da bute stolac zbušili (koja sam kokoš, al nemreš sve znati).

Di vam je maska, pitam, veli on a di je vama. Puknem u iskreni smeh, ono kad više nemreš plakati - i - velim - u torbi. Veli on i moja je negdi u alatu. Konstatiramo da maske uglavnom imamo. Naravno da sam pitala kaj je u horoskopu, kći okreće očima i strelja me pogledom.
Oćete kavu. Da žuri, reko kaj me briga, oćete sok, neće, žuri se, reko a limunadu bez šećera, uglavnom celo vreme se ja smijem od jada a on od toga kaj kuži da ima posla s izluđenom gospođom u godinama.

Dakle isti taj dečec (mlađi od mojih) zašamara stolac, oće složit, hiti se na pod gleda stolac odozdol ko automehaničar, digne se u izbačaju (nemreš ga okom pratit) veli - nekaj ne valja.

Znala sam!

Di je taj nacrt kaj ga ja nisam htel?

Vlečemo iz smeća.

Ovo nije dobro nacrtano.

Sin: Znal sam, znaaaal sam!!! Sam ti rekel, mamu im jebem.

Kći bijesna, nemre niš reći.

Goran okreće stolac, okreće nacrt, veli ovak: Ovo tu ne postoji. Postoji nekaj slično al to je na hidrauliki, gleda sina - to nisi našel?! Svi u glas: Nismo! E a ovo tu kaj je na sicu je drugog oblika i nije ni sličan ni logičan, e, ovak: Sad bum tu ocaparili ovaj dio koji nema sličnosti ni logike, a ak se sve raspadne rekli bute da je tvornička greška. Nisam stigla ni viknut - nemojte, a on ščupal neki dio stavil sedalicu na hidrauliku i veli - gotovo.

Sve skup je trajalo tolko kolko je potrebno da se pročita od onoga - A di vam je maska. Pitam kaj sam dužna, sad se tek počel smijati i sleže ramenima, uglavnom ja ocijenim da mu je 200 kn preveč, al ak u kasici di skupljam medeke nebu dost, bum dala tih 200. (Stolac košta 425).

Bok hvala doviđenja, bum vas zapisala, veli već dole na štengama, nemojte mene nego broj moba, doviđenja....

Sedim na stolcu i ne vjerujem.
Sad bum prvo dala popraviti neku cijev, nekaj curi kod bojlera, pa pofarbat kuhinju. Od ostatka bum nabavila mačku, čipiranu i cijepljenu protiv glistih i to, neodgojenu, šašavu, mladu, dala bum joj da zgrebe sav namještaj kaj imamo, i tak za novi nemam love, nek bar neko nesmetano uživa u ovom stanu. Ak jadna ne krepa od nakupljene negativne energije.

Post je objavljen 24.10.2020. u 17:13 sati.