Marketing
19/180 kada te krene
Tečaj za turističkog vodiča sam upravo uplatila. Sutra počinju predavanja.
Sutra je i onaj zadnji razgovor za posao u velikoj kompaniji. A ja sam već odlučila bez obzira na njih. Ako me odaberu, samo ću vidjeti što mogu ponuditi. Zahvaliti se i odbiti. I možda ću si gledajući unatrag u nekom trenutku kad bude teško reći kako sam luda bila, međutim za to su male šanse.
Da sad propustim priliku krenuti u ovo što čitav život želim i volim više od ičega...e onda bi se sigurno lupala po glavi tamo u nekom sivom uredu. Tako da, ovoga puta riskiram, igram na sve ili ništa i nadam se da je ova podrška izvana zaista tu i da će me podržati i dalje. Ako to i ne bude tako u budućnosti, znati ću da sam pokušala. Ljudi ionako na kraju života uvijek žale za onime što nisu napravili...a ne onime što jesu.
Veselim se tome jako, napokon malo učenja, istraživanja, pripreme tura i zapisivanja ideja...moj omiljeni posao. Sad kad vrijeme neće baš stalno dozvoljavati da budem vani, sad ću raditi planove za sve to. I znam, turizam i korona su sad jedna prilično klimava priča...ali zato je tečaj duplo jeftiniji. A posla će biti jednom kad drama prođe, to je sigurno. Ako ne, uvijek se mogu vratiti struci.
Čudno mi je nekako...kao da živim neki film a ne vlastiti život. Previše ima promjena i prevrata, nerealno je kako se to brzo odvija. Već skoro tri mjeseca ne radim, a nisam provela tri dana doma u svom tom vremenu. Vrtim se brzinom ludog vrtuljka i voljela bih malo usporiti...
Nadam se da sad napokon hoću, treba mi malo samoće, mira, malo odmaka od toliko druženja.
Da, obožavam ja ove svoje ljude...kojih je sve više. Jučer smo slavili rođendan meni najbliskije prijateljice, zabavili se kao ludi, baš je bilo predivno. Ti ljudi su mi obitelj jednako toliko koliko mi je i moja vlastita, najviše volim kad se svi skupimo, koliko god to bilo rijetko.
Ali sad zaista trebam malo mira da posložim plan za dalje.
A bit će dobar, bit će predivan...
Post je objavljen 19.10.2020. u 08:55 sati.