Dan mi je počeo vrlo rano. Praktički u 3 ujutro, ali sam se prisilila da ležim u krevetu do pola pet. Slušala sam molitve i bila potpuno mirna. Nisam dopustila da već tako rano ujutro krenem punom parom. Popila kavu, učila malo španjolski (danas mi je bio 218 dan zaredom kako ga učim) jer doista želim ostvariti svoj dugogodišnji san i prehodati Camino iduće proljeće. (ako bude moguće zbog pandemije).
Ujutro je stigao očuh, ali ga je jadnika ostavio auto na cesti, pa ga je moj brat došlepao. Otišla u Crkvu (bez maske i kišobrana), ali sam se uspjela snaći. Masku su mi dali u sakristiji, a doma me odvezao taksi jer je naravno padala kiša, a ja sam drugi dan za redom bila bez njega u torbi (kao sunčano je prognoza).
Oko deset sam s bratom otišla na grob svog oca, koji nije možda bio najbolji otac na svijetu, ali svejedno sam ga voljela i još ga uvijek volim. Ražalostio me prizor na grobu jer osim mene nitko ga ne obilazi, a kako ja nemam auto i grob je daleko rijetko imam priliku doći. Brata je taj nered na grobu jako razljutio i doslovno je rekao svakom prema zasluzi. Ja ne razmišljam tako. Istina je da sam ja imala osamnaest kada je otac otišao, a brat je bio u pubertetu. Nije nam plaćao alimentaciju, a mama je radila smjene od dvanest sati u komadu na dan da bi mogli ja studirati, a brat ići u školu. Zezali smo se tada da smo Trio Fantasticus, a i dan danas smo jako složni. S bratom dijelim krov nad glavom. On je gore u stanu sa svojom obitelji, a ja dolje u prizemlju sama živim po sedam mjeseci u godini. Jedan od razloga zašto sam tako dobro je što imam punu podršku i razumijevanje obitelji. Uvijek su uz mene, ma u kakvoj ja fazi bila. Sada kada sam ostala ponovno sama nakon dugogodišnje veze shvatila sam da i moje ulaganje u obiteljske odnose se i te kako isplatilo. Ja sam možda solo u pedesetima, ali nisam usamljena i što je najljepše od svega osjećam se korisnom i potrebnom. Čak i ako se tko otrese na mene , kao prije par minuta moj nećak koji je na Erasmusu u Poljskoj, znam da nije to iz neke zle namjere. Uostalom odmah smo se dopisivali porukicama i dobila sam veliko srčeko i ispriku od njega.
Nekako ja u osnovi vjerujem da su ljudi dobri, a kada nisu...nisu..Razne životne okolnosti probude demone u ljudima. Granulo je sunce i uljepšalo mi dan, ali što je još ljepše od šogorice sam dobila prekrasnu haljinu na poklon (sa novim poslom pred par godina se jako udebljala i izgubila je već svaku nadu da će se dovesti u red). Što je najbolje od svega haljinu imam gdje i pokazati jer idem iduće nedjelje na kazališnu predstavu .
Da dobila sam i ružu i to crvenu. Sada se šepiri pored mog računala. Osobu koja mi ju je dala sam tek upoznala i unatoč tome da sam ja daleko od toga da počnem novu vezu jer su rane od prekida presvježe i srce me boli do bola..crvena ruža me razveselila.
Kroz sat vremena je sat glume online...Moja najdraža aktivnost.. Dan je dosita lijep...
Tipkamo se
Post je objavljen 18.10.2020. u 17:46 sati.