Marketing
Subotnja idila
Kak je dobro dočekat subotu.
Bez obzira šta se probudim ko vještica po mrklom mraku pa kuham kavu i sa zavišću gledam u spuštene rolete kod svih susjeda ( spavaju ljudi normalno, a ne ko ja ). Svejedno je dobar filing bit doma, u mom Brezju. Slušat kak pucketa vatra u kaminu. Pit prve gutljaje kave i slušat neke prastare hitove na gold efemu.
Pa otić recimo u lidl i gledat ljude s maskama na bradi, na ušima, na svukud i zaobilazit ih u širokom luku jer su brojke izmakle kontroli. Koncentrirana samo na subotu i odmor od svega. Dobro, malo me najadila veličina glavica ogulinskog zelja koje je stiglo za kiseljenje, jebote da pogodim nekog ubila bi ga kolike su, al onda si mislim - pa bolje da su velike neg da su ko dinje. Biće sarme od petnajst deka mesa u svakom listu. Pa sam kuhala fini pileći paprikaš mom najdražem frajeru, onaj po peesu - sa puno dinstanog povrća, malim komadićima piletine, krumpirom narezanim na šnite i noklicama, nanjušio ga je odmah s vrata. Pa smo pekli kestene, e tu sam prešla svaku mjeru i granicu jer sam ih pojela toliko da ne znam kak ću ih uopće provarit. Usput sam se sjetila nekih davnih vremena kad je moja susjeda preko puta znala donest flašu slatkog mošta na kestenijadu u moje dvorište; koji je to tek gušt bio. Nje već dugo nema, nema ni njenog grožđa, kupili ljudi kuću i posjekli brajdu, al sjetila sam se danas kakav je fini mošt bio od njenog grožđa. U to ime natočila sam čašu crnjaka, nije baš mošt al praviću se da je.
Evo gledam Džejmsa Bonda i nokte koji su od kestena još uvijek crni ko tinta, jer sam išla dovršit ono šta je ostalo. Srknem tu i tamo malo iz čaše i razmišljam kak su dobre te divne, male stvari koje zapravo i čine život tako dobrim i posebnim. Od njih s vremenom nastane fina celuloidna vrpca prepuna toplih silka koje ne daju da potoneš ni kad ti je najteže.
Post je objavljen 17.10.2020. u 22:48 sati.