Marketing
Đuro d spajder
Jako volim životinje. Dobro, zmija se užasavam al sve druge životinje volim.
Pa sam prije par godina na terasi imala podstanara, pauka koji je ispleo mrežu pod samim krovom terase. Bio je poprilično velik, i neumorno je lovio muhe i komarce. Znala sam ujutro sjest na terasu popit kavu i gledat ga kako se brzinom svjetlosti spušta niz mrežu kad se muha neoprezno zakelji u njegovu mrežu. Malo je gricne i odmah zamota u te svoje ljepljive trakice pa je odnese gore, gdje je imo pozamašnu špajzu. Ono, kad ogladni da ne mora vrebat hoće li otkud nabasat neka muvetina da je pojede. S vremenom sam mu i ja znala ubacit u mrežu neku dosadnu muhu pa ga gledat kako juriša odozgora da je šta prije pospremi. Obzirom da je obitavo na terasi, dala sam mu ime Đuro, čisto da ne bude bezimeni muholovac.
Đuro je poprilično i narasto kroz ljetne mjesece. Svi su se zgražali kad bi došli pa ga vidjeli kak se sunča u mreži. Ja sam, ko iskusni paukolog, držala edukacije o korisnosti pauka koji lovi muhe i time nemam potrebu špricat kojekakve insekticide, a i paukova mreža je vrhunaravno arhitektonsko čudo. Negdje sam pročitala da je pet puta jača od čelika, i da bi nit mreže kojom bi opleo preko Ekvatora bila teška svega četristopedeset grama, pa ti vidi kakvog majstora imaš besplatno za gledat kako radi. Jednom sam slučajno skidajuć veš malo potrgala njegovo remekdjelo i on je cijelo popodne krpo ko lud da popravi ono šta sam ja nepažnjom strgala. Sve mi bilo žao šta mu ne mogu kupit neku igračku il poslasticu, kad već radi na ekološkoj održivosti i tamani kojekakve insekte koji mi ometaju nesmetan boravak na terasi. Junior je u par navrata pito jel bi ga možda eutanaziro nekim insekticidom; nisam dala ni izgovorit do kraja te upite, kud ćeš mi dirat ljubimca koji svakodnevno sam hendla svoje obroke i nema buhe.
Kako se primicala jesen Đuru sam sve manje viđala; uglavnom je drijemo pod krovom i tu i tamo se znao spustit tek da pokaže da je nazočan. I onda ga jednog dana više nije bilo. Kaže moj junior - da nije ušo u kuću jebote, poješće te na spavanju koliki je. Pa nadoda - ma sumnjam da je u kući, čula bi ga da hoda. Hoću reć, stvarno je bio ogroman. I bila mi je prazna terasa bez njega. Mislila sam da se negdje zavuko da prespava hladnoću i da će na proljeće osvanut u svojoj mreži, ni nju nisam dala dirat. Međutim Đuro se nije vratio pa sam teška srca u rano proljeće sa stolca srušila njegov topli dom, pardon arhitektonsko čudo.
Nemojte ih ubijat ako već naprave mrežu negdje blizu kuće il terase; ja ko vrsni paukolog odgovorno tvrdim da ćete uživat u njihovom društvu i imat puno manje muvetina na terasi.
A možete im uputit i poneku riječ kad vam je dosadno; nisu baš pričljivi, al zato su lovci na insekte par ekselans.
( photo by Duiops )
Post je objavljen 08.10.2020. u 22:13 sati.