Marketing
6/180
Dan 6
Našli smo se u nedjelju na kavi. Došao je s podočnjacima do koljena. Sav u obrani. Pomislila sam da mu je stalo. Bilo mu je jako stalo do toga da ne ispadne gamad. Sve ostalo...nisam sigurna. Možda ostanemo prijatelji...iako...pitam se zašto? Ukoliko je zaista lagao...a mislim da je, pogotovo zbog tog inzistiranja da će izlaziti i s drugima, pa potpunog izlaženja iz odnosa najednom...dok je prije itekako bio zainteresiran za mene.
Ako je tako, bilo mu je daleko važnije da ostanem u uvjerenju koje i sam ima, da je velika dobrica. Nego da izbjegne povrijediti me. To nije niti za kategoriju prijatelja. Eventualno poznanika koje možeš pozdraviti i popiti kavu, ali ne i očekivati da će ti nešto dobro donjeti u život.
Osim toga vikend je bio divan. Jedna prijateljica i radne akcije selidbe koje su me jako razveselile. I dvoje njenih divnih ljudi...i njena predivna kćer. Bogatija sam za nekoliko baš baš predivnih i iskrenih ljudi. Morala sam i voziti...i to dobro. Bili su ponosni na mene. I zamjena monitora, jedna drugoj smo se vratile u točno pravom trenutku da obje iz toga jako profitiramo, da si pomognemo kad najviše treba. Zato ne brinem...jer mi takve stvari dolaze...a očito i ja njima dođem kad zatreba.
Ono što me brine...je činjenica da, ja zaista 18 godina nisam bila sama. I bila sam čitavo vrijeme, onako potpuno. Svi ti neki "moji dečki" samo su potvrđivali moj duuuuboko usađen stav da nisam dovoljno dobra. Da me nitko ne vidi i ne čuje.
Da ne zaslužujem nečiju pažnju i pozornost.
Mali je sad rekao da će mi dokazati da ima i drugačijih.
Hah...baš mu je metoda bila predobra.
Znam, sve su to lekcije i osjećam pomak...nisam više spremna zbog nekoga ostati tamo gdje toliko toga žulja. A žuljalo je...
tinder, promjena slika i teksta, on će s time nastaviti...
prekid razgovora samnom i odgovaranje na telefon dok smo zajedno, pokazuje ti što ti je bitnije...
to kako je gledao bilo koju zgodniju curu, uključujući moju prijateljicu...bilo bi lijepo obrisati sline pred svojom, znam, zvuči kao glupa ljubomora, ali...
kritike na račun oblačenja, sportskog...čak sam to i promijenila...
i najgore...kritika da zbog moje ne baš idealne obitelji on ne može biti samnom...čista, glupa, bezvezna i nepotrebno bolna po mene...idiotarija
A ja sam još mislila davati šansu. Neeeee.
Bilo je tih šansi toliko previše da je silina kojom sam se ovaj puta zabila u zid napokon bila dovoljna da se malo osvijestim.
I da...nije moj najveći strah bio od vožnje...iako od njega ponekad drhtim...onaj gadniji je očito od samoće. Pa sad...došao je i taj na red. Zaista ne mislim ni u što ulaziti barem pola godine. Brišem glupi tinder. To je ipak dobar izlog pred koji staneš kad god imaš viška vremena. Ili ti se trenutni objekt malo zamjerio, da, nisam ni ja od toga bila sasvim imuna.
Kako će ovo izgledati, ne znam. Ne želim visiti sama u stanu. Želim napokon uzgojiti samopouzdanje neovisno o tome imam li nekoga tko će saslušati kakav mi je bio dan.
To mi nedostaje...na početku smo zajedno radili planove za svaki dan...prenjeli ih jedno drugome i na kraju dana rekli koliko smo od toga uspjeli napraviti. To je bio tako pozitivan pomak, taj neki dojam da te netko zaista podržava. Nije dugo trajalo tako...mogu li to biti sama sebi?
Ili da angažiram nekog od prijatelja?
Ili vas tu?
Post je objavljen 06.10.2020. u 06:33 sati.