Manji najdraži frajer kategorički je odbijao ostati spavati kod mene. Preko dana i nekako, ali proboraviti noć u Brezju nikako. Glavni i najjači argument bio je - ja kod tebe nemam četkicu za zube. Kada sam je kupila, onda je izjavio da ne može ostati jer će mama biti jako tužna.
Sve do danas. Najdraži frajer je ionako dolazio na prespavanac, a onda su me nazvali i manji najdraži frajer je rekao:
- Ja isto dolazim k tebi na spavanje.
- Sigurno? Ne zafrkavaš me?
- Ne. Nosim pidžamu i dekicu i zumića ( on ne zna da ja ne znam šta je zumić, ali nije ni bitno, vidjeću kad donese ).
Uskoro su stigli i ispunili kuću glasićima, smijehom, povremenim keckanjima. Stavila sam peći piletinu i pripremila mlince za večeru jer je to omiljeno jelo najdražeg frajera. Još dok se završavala večera manji najdraži frajer počeo je ispitivati kad će doći mama i tata.
- Pa zar nećeš spavati kod mene?
- Ali ja bi mamu i tatu.
- Doći će sutra po tebe. Mi ćemo večerati i odmoriti se i onda ćeš ići mami i tati.
- Hoćeš mi pričati priču o baki Elzi i vukovima koji ne vole jesti mahune? ( ne pitajte koja je to priča; izmislila sam je dok sam ga hranila varivom koje ne voli jesti )
- Naravno. Imam i sladoled za tebe.
- A hoće vukovi jesti sladoled poslije mahuna?
- Hoće, od jagoda, i imaće crvene brkove.
- Ali vukovi nemaju crvene brkove.
- Pa imaće ih, od sladoleda.
Jedemo, on sluša priču i najednom se njegove velike, najljepše smeđe okice pune suzama.
- Ja bi da dođu mama i tata.
- Pa zar mene ne voliš?
- Volim, ali ne bi spavao kod tebe.
Ubjeđujemo ga da pojede sladoled od vanilije i bijele čokolade, brišem te tople suzice i sjedi mi u krilu. Pipam njegove ručice i govorim kako je silno ojačao jer je sve pojeo.
- Bilo mi je fino - odgovara zamusan sladoledom.
Ostavlja malo sladoleda na klipici i našoj Bonkici, koja strpljivo čeka da je ponudi slajcem.
Oblačimo pidžamu, već je prilično pospan i odlazimo u sobu. Pričam mu Snjeguljicu, on šuška svojom dekicom i sluša. Na samom kraju priče dodiruje mi lice svojim malenim dlanovima i kaže mi:
- Ja tebe volim.
Mene steže u grlu, znate onaj osjećaj ganuća koji vodi prema suzama. Ljubim ga i kažem - volim i ja tebe, puno.
U sobu, u veliki krevet stiže i najdraži frajer, uvlači se pod deku, dijeli nam puse i zagrljaje govoreći - ja sam jako umoran, laka vam noć. Manji najdraži frajer još malo me drži za ruku, a onda i on tone u plavetnilo snova.
Gledam ih tako usnule, slušam njihovo disanje i kroz prozor vidim odbljeske munja koje dolaze negdje od Zagreba. Nevrijeme bi se noćas moglo proliti nad uspavanim Brezjem.
A mene grije ljubav mojih najdražih frajera. I da ništa drugo ne bude kako treba, njihova će me ljubav vratiti na površinu. Sačuvati me od svih ožiljaka.
Baš kao što je i moja ljubav prema njima bezgranična i ogromna poput baršunastog noćnog neba, i čuvaće ih i onda kada mene više ne bude.
Post je objavljen 03.10.2020. u 22:16 sati.